U januaru 2019. završena je druga edicija Rossi fest-a
za više informacije možete pogledati ovde.

ROSSI FEST

 

Rosi fest je četvorodnevni međunarodni muzički festival inspirisan stvaralaštvom eminentnog evropskog kompozitora, Salomona Rosija (1570-1650), neobične životne priče i stvaralačkog opusa. Imajući u vidu istorijski kontekst u kojem je stvarao, Rosijev opus je jedinstven po sintezi Istoka i Zapada, odnosno kasne renesansne/ranobarokne muzike zapadne Evrope i jevrejskih tradicionalnih i sinagogalnih tekstova. Inspiraciju za naš festival nalazimo upravo u samoj prirodi Rosijevog dela koja promoviše poštovanje različitosti kulturnog nasleđa, kao i kulturni dijalog putem njihovih neobičnih spojeva, a sve to na visokom umetničkom nivou, te istu ideju zastupamo i promovišemo na Rosi festu.

Program našeg festivala usmeren je na promovisanje i kreiranje kulturnog dijaloga muzici na relaciji jevrejsko-srpsko-evropsko i fokusiran je na istraživanje, izvođenje, promovisanje, kao i na podsticanje stvaranja novih muzičkih dela koja neguju ideju kulturnog dijaloga.

 

Portreti i sećanja

Tema Rosi fest konkursa za kompozitore, Portreti i sećanja, odnosi se na sećanja o stradanjima za vreme Drugog svetskog rata, a mladi kompozitori imaju priliku da daju svoj doprinos svetskoj kulturnoj baštini u oblasti očuvanja sećanja na žrtve holokausta, ali i odavanja počasti onima koji su mu se suprotstavili.

Cilj ovog koncepta je da putem angažovanja mladih, talentovanih umetnika najrazličitijih profila i nacionalnosti podignemo svest o neophodnosti promovisanja edukacije, istraživanja, sećanja i govora o holokaustu na najvišem umetničkom nivou, te u ovom segmentu Rosi fest naročito produbljuje jedan od svojih osnovnih ciljeva, a to je razvijanje duha tolerancije, međusobnog uvažavanja i poverenja.

Takođe, nastojimo da tematikom kojom se konkurs, kao i sam festival, bavi, podstaknemo mlade umetnike, ali i publiku festivala, u daljem nastojanju da se bave istraživanjem događaja, literarnih i drugih dela vezanih za tematiku holokausta, dok će njihova umetnička dela koja budu nastala ovom prilikom postati sastavni deo svetske umetničke baštine, ali i repertoara učesnika festivala iz svih zemalja, te će preko proširene programske osnove, umetnici i dalje aktivno nastaviti da čuvaju sećanje na ovaj strašan deo ljudske istorije i nakon završetka festivala. Rosi fest ovakvim načinom delovanja preuzima značajnu ulogu u baštinjenju kulture svesti o holokaustu i stvara novu kulturnu sferu u umetničkoj praksi budućih pokoljenja.

Vizija Rosi Festa

Vizija Rosi Festa je da se kroz kontinuirani i dugoročan razvoj pozicionira na mapi najznačajnijih muzičkih festivala u Evropi, te da sam festival na internacionalnom nivou postane sinonim za negovanje, istraživanje i stvaranje kulturnog dijaloga, ali i jevrejske tradicije u muzici. Naš festival je zamišljen kao inovativan, dinamičan, multikulturalan i po temi jedinstven muzički događaj u Evropi, koji poseduje inspirativnu strast za učenjem u svojoj biti i obezbeđuje potrebnu osnovu za nova umetnička dostignuća, a interkulturalni dijalog, kao okosnica festivala, predstavlja nepresušan izvor za istraživanje klasične muzike, ali i za stvaranje novih muzičkih dela, kao i jednu od osnovnih vrednosti koju neguje evropska zajednica. Imajući u vidu temu, kao i samu strukturu programa festivala, namera organizatora je da da se Rosi fest nađe među budućim liderima beogradskih kulturnih manifestacija.

NAŠ TIM

 

 

DIREKTOR FESTIVALA

Stefan Zekić

DIRIGENT

Dirigovanjem je počeo da se bavi od svoje sedamnaeste godine, a trenutno je na doktorskim studijama operskog dirigovanja na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Na istom fakultetu studirao je i solo pevanje, a usavršavao se na seminarima i majstorskim radionicama uglednih dirigenata poput Uroša Lajovica (Austrija), Endrua Perota (Velika Britanija) i Maksa Fraja (Nemačka). Od 2006. godine postavljen je na mesto šefa-dirigenta najstarijeg jevrejskog hora na svetu – hora Braća Baruh, osnovanog 1879. godine. Osnivač je i umetnički rukovodilac ansambla za ranu muziku Canticum novum, dirigent Jevrejskog kamernog orkestra od njegovog osnivanja i direktor međunarodnog festivala Rosi fest. Od sezone 2009/10. angažovan je u Narodnom pozorištu u Beogradu, a Mocartova opera Figarova ženidba, kojom je debitovao, proglašena je za najbolju opersku predstavu u sezoni. Od januara 2012. godine sarađuje sa primadonom Radmilom Bakočević u radu sa Operskim studiom Borislav Popović pri Narodnom pozorištu, a od 2014. godine postaje dirigent Operskog studija, sa kojim premijerno izvodi dve Mocartove predstave – Čarobna frula i Bastijen i Bastijena. Kao gost dirigent, ostvario je zapažene koncerte sa mnogim ansamblima, kao što su: Madrigalski hor FMU, Simfonijski orkestar FMU, vokalni ansambli Oktoih, Marienhain (Nemačka), Musica (Slovenija); zatim, Kraljevski gudači Sv. Đorđa, Jevrejski kamerni orkestar, Simfonijski orkestar Stanislav Binički, Crnogorski simfonijski orkestar i drugi. Dobitnik je brojnih priznanja i nagrada na najprestižnijim međunarodnim festivalima horske muzike u Evropi i šire, kao i posebnog odlikovanja države Izrael za ostvarenje izuzetnog uspeha u oblasti jevrejske muzike. Među istaknutim umetnicima sa kojima je sarađivao izdvajaju se oskarovac Jiržij Mencel, Džon Ramster, Martin Evans, Olga Makarina, Ištvan Sekelj, Eraldo Salmieri, Klaudija Eder i drugi.

Please reload

 

UMETNIČKI ODBOR

Zoran Erić

KOMPOZITOR

Diplomirao je i magistrirao na odseku za kompoziciju u klasi profesora Stanojla Rajičića, na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, a usavršavao se na Orfovom institutu u Salcburgu, kao i na majstorskom kursu V. Lutoslavskog u Grožnjanu. Redovni je profesor na Katedri za kompoziciju Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu i trenutno se nalazi na poziciji rektora Univerziteta umetnosti u Beogradu, dok se tokom karijere nalazio i na mestu prorektora Univerziteta umetnosti u Beogradu (2000–2004) i prodekana Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu (1992–1998). Bivši Erićevi studenti danas su istaknuti umetnici, dobitnici značajnih priznanja za svoj rad, kao i pedagozi koji deluju u zemlji i van njenih granica. Erićev opus obuhvata dela različitih žanrova koja su pisana za različite ansamble i soliste. Među značajnija spadaju baleti Banović Strahinja i Jelisaveta, Slovo Siluana za bariton, ženski hor i traku, Off za kontrabas i gudače, Cartoon za gudače i čembalo, Talea Konzertstück za violinu i gudače, The Great Red Spot of Jupiter za ozvučeno čembalo, udaraljke i elektroniku uživo, Abnormalni udarci Dogona za bas klarinet, klavir, udaraljke,  usnu  bas-­harmoniku  i  elektroniku  uživo,  Helium  u  maloj  kutiji  za  gudače, Nisam govorio za alt saksofon, usnu bas­‐harmoniku, glumca naratora i mešoviti hor, Oberon za flautu i instrumentalni ansambl, Šest scena – komentara za tri violine i gudački orkestar, Ko je ubio galeba za 12 čela, Sedam pogleda u nebo za gudački sekstet, Entracte za simfonijski orkestar, B&R za kontrabas i gudački kvartet. Posebno mesto u Erićevom stvaralaštvu zauzima i obiman ciklus muzike za pozorište i film, na kojem je sarađivao je sa našim najistaknutijim pozorišnom stvaraocima. Dobitnik je velikog broja nagrada i priznanja za svoje stvaralaštvo među kojima su najznačajnije: Oktobarska nagrada grada Beograda, YUSTAT Grand Prix za pozorišnu muziku, dve Zlatne mimoze za filmsku muziku, dve Sterijine nagrade za pozorišnu muziku, Velika zlatna medalja Univerziteta umetnosti u Beogradu. Trostruki je dobitnik najvećeg priznanja u oblasti muzičkog stvaralaštva u Srbiji ­‐ Mokranjčeve nagrade. Bio je umetnički direktor i selektor BEMUS-a (2011-2013), kao i selektor festivala Muzika u Srbiji (1987) i Međunarodne tribine kompozitora (1994), a trenutno je predsednik je upravnog odbora organizacije za zaštitu autorskih prava SOKOJ.

Ana Stefanović

MUZIKOLOG

Redovni je profesor na Fakultetu muzicke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu i istrazivač-saradnik pri francuskom Institutu za muzikološka istraživanja IreMus (Pariz). Magistrirala je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, a doktorat iz muzikologije stekla je na Pariskom univerzitetu IV, Sorbona. Glavne oblasti njenog istrazivanja su barokna opera, solo pevanje, odnos izmedju muzike i teksta, kao i pitanja muzickog stila i stilske analize. Organizatorka je više međunarodnih konferencija iz oblasti muzičke teorije i urednica nekoliko zbornika radova. Autorka je šest tomova Antologije srpske solo pesme (Beograd, UKS, 2008-2014),  knjiga Muzika kao metafora, Odnos izmedju muzike i teksta u francuskoj baroknoj operi: od Lilija do Ramoa (Paris, L’Harmattan, 2006) i Prolaznost  i narativnost u muzickoj drami (Beograd, FMU, 2017), kao i velikog broja studija i članaka iz oblasti muzikologije i muzičke teorije, objavljenih u časopisima i zbornicima radova. Angažovana je na nekoliko nacionalnih i internacionalnih projekata iz oblasti muzikologije, a na prvom Rosi festu održaće jedno od predavanja o Salamonu Rosiju.

Branka Cvejić-Mezei

FLAUTISTKINJA, PIJANISTKINJA, DIREKTORKA BEOGRADSKE FILHARMONIJE U PENZIJI

Branka Cvejić Mezei, predsednica hora Braća Baruh, značajan deo radnog staža nalazila se na vodećim pozicijama u institucijama kulture u Srbiji. Visoko stručno obrazovanje stekla je u Beogradu, diplomiravši na dva instrumentalna odseka (klavir i flautu) na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, gde je završila i magistarske studije, a potom je, kao stipendista francuske vlade, provela dve godine na usavršavanju u Parizu, gde joj istaknuta muzička institucija École Normale de Musique de Paris dodeljuje Licence de concertes kao završnu diplomu. Karijeru je započela kao profesorka klavira i flaute u Muzičkoj školi Kosta Manojlović u Zemunu, gde je radila do 1971. godine. Iste godine primljena je u Beogradsku filharmoniju, gde je provela 18 godina na mestu solo flautiste – prve flaute, bivajući u isto vreme aktivna i kao član Saveta i Umetničkog veća, a potom, 1988. godine, biva izabrana za direktora Beogradske filharmonije. Na tom položaju ostaje punih dvanaest godina, uspevši da, i pored komplikovane društvene situacije, ostvari izuzetne kontakte i koncerte sa domaćim i stranim umetnicima. Beogradska filharmonija je u tom periodu bila nezaobilazni stub muzičkog života Beograda i Srbije uz: redovne koncerte u dvorani Kolarčeve zadužbine i u Sava Centru, češće na Tribini kompozitora, Takmičenju Muzičke omladine i ciklusu koncerata Mladi za mlade; zatim turneje i gostovanja po Evropi i svetu, gostovanja renomiranih solista, kao i dovođenje svetskih dirigenata na poziciju umetničkog direktora: Vasilija Sinajskog i Emila Tabakova. U ovom periodu snimljena su četiri CD izdanja i dato je dosta prostora mladim muzičarima, dirigentima i kompozitorima. Gospođa Mezei je, potom, bila i zamenica upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu (2000–2001), kao i koordinatorka i savetnica za kulturna i humanitarna pitanja u Karić fondaciji (2001–2006). Prethodno iskustvo i znanje iskoristila je za uspešno dve kapitalne Antologije naše narodne umetnosti u kojima je prezentacija naše muzičke baštine podignuta je na izuzetno visok nivo upotrebom novih mogućnosti multimedijalnog predstavljanja etnomuzikološkog rada na terenu.  

Ladislav Mezei

VIOLONČELISTA

Ladislav Mezei je redovni profesor na Katedri za kamernu muziku Fakulteta muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, na kojem je završio diplomske  i poslediplomske studije, nakon čega se dodatno usavršavao na Muzičkoj Akademiji Ferenc Liszt, u Budimpešti. Bogata umetnička biografija gospodina Mezei uključuje dve sezone na poziciji solo čeliste Sarajevske opere i filharmonije, mesto stalnog člana Beogradske filharmonije i poziciju vođe grupe violončela (1975–2004), solističke nastupe sa Vojvođanskim simfoničarima, Simfonijskim orkestrom RTS i orkestrom Vojske Jugoslavije, kao i poziciju soliste i člana baroknog ansambla Muzika florida i Akademskog kamernog ansambla Jeunesse musicale, dok su naročito zapaženi i njegovi nastupi na solo resitalima širom prostora bivše Jugoslavije.  Ladislav Mezei je nastupao je i kao gostujući prvi violončelista kamernog orkestra Radio Televizije Skoplje, sa kojima je gostovao u Bonu (Nemačka) i ostvario veliki broj trajnih snimaka. Među njegovim nastupima ističe se učešće na Milenijumskom gala koncertu u njujorškom Linkoln centru, 1999. godine,  na kojem su bili okupljeni koncertmajstori i vođe grupa iz svih zemalja sveta pod dirigentskom palicom maestra Piera Gambe. Stalni je saradnik u orkestru Camerata Serbica, sa kojim je gostovao u regionu i Evropi i dugogodišnji je član Pančevačkog gudačkog kvarteta (koji danas nastupa pod imenom Arco), sa kojim je održao preko 150 koncerata po gradovima širom Srbije i Crne Gore. Pored snimanja za radio i televiziju ovaj kvartet je snimio dva CD-a sa muzikom Hajdna, Mocarta, Betovena i Debisija, kao i CD sa delima domaćih autora: Despića, Šepića i Raičkovića. Osnivač je Jevrejskog kamernog orkestra sa kojim je ostvario veliki broj koncerta. Poslednjih godina je redovan član više kamernih ansambala koji neguju savremenu muziku, a njegovi nastupi u televizijskim emisijama Svetske premijere, kao i na Tribini kompozitora, bili su specijalno zapaženi. Gudački kvartet TAJJ, čiji je takođe član, postao je 2005. godine prvi kvartet koji je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu stekao magistarsko zvanje. Bio je član žirija na 30. međunarodnom takmičenju Muzičke omladine u Beogradu za violončelo, 2000. godine. 

Please reload

ARHIVA

 

ZAINTERESOVANI?

 

Rosi fest 

Varovnička 16, 11000 Beograd

060 3288608

rossi.fest.belgrade@gmail.com

Direktor festivala

stefan.zekic@gmail.com

© 2019 by Rossi Festt