Otvoren konkurs za kompozitore 2026
Portreti i sećanja
Posvećeno Dijani Budisavljević i Pravednicima među narodima
Međunarodni festival savremenog stvaralaštva Rosi fest raspisuje konkurs za novu kompoziciju inspirisanu temom humanosti, sećanja i moralne hrabrosti, sa posebnim fokusom na lik i delo Dijane Budisavljević.
Ovogodišnja tema konkursa posvećena je Pravednicima među narodima, ljudima koji su u vremenima najvećeg stradanja sačuvali ljudskost, rizikujući sopstvene živote da bi spasavali druge.
U fokusu konkursa nalazi se Dijana Budisavljević, žena čije je ime postalo simbol svetlosti u vremenu mraka i čiji je podvig spasavanja hiljada dece tokom Drugog svetskog rata trajni deo našeg istorijskog i kulturnog pamćenja.
Zavšena je deveta edicija Rosi Festa
27. januara - 1. febrauara 2025. Beograd
Muzika kao prostor pamćenja i dijaloga
Ovogodišnji program Rosi festa doneo je nesvakidašnji repertoar i širok spektar muzičkih tema beogradskoj publici – od tematski promišljenih koncerata do proslavljanja jubileja; od mistične atmosfere vokalne muzike srednjeg veka do razigrane atmosfere opere XX veka smeštene u posleratni Njujork.
Festival je počeo u utorak, 27. januara u 20 časova, u Atrijumu Narodnog muzeja, tematskim koncertom Portreti i sećanja, koji se tradicionalno održava povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta. Program je obradio dela kompozitorki čiji su životi i opusi bili oblikovani ratnim iskustvom, progonima i institucionalnim isključenjem. U režiji Ane Grigorović, cikluse pesama interpretirale su solistkinje Marija Jelić (sopran), uz klavirsku saradnju pijanistkinje Nade Matijević, dok je stihove govorila glumica Brankica Sebastijanović.
U četvrtak, 29. januara u 19 časova, održano je Veče duhovne muzike u Sinagogi Sukat Šalom, kojim je obeleženo sto godina od njenog osnivanja. Kroz bogat repertoar, koncert je osvetlio ulogu duhovne muzike u očuvanju kulturnog i verskog identiteta, ali i njen umetnički potencijal izvan obrednog konteksta. Nosilac repertoara bio je hor Braća Baruh, najstariji aktivni jevrejski hor na svetu, uz soliste Ladislava Mezeja (violončelo) i Radana Jovanovića (klavir/orgulje). Ovom prilikom obeleženo je i dvadeset godina umetničkog rukovođenja ovim ansamblom dirigenta Stefana Zekića.
U subotu, 31. januara u 20 časova, u Atrijumu Narodnog muzeja, na koncertu Odjeci polifonije gostovao je međunarodno afirmisani ansambl Korvina Konsort iz Budimpešte, specijalizovan za ranu vokalnu muziku. Program je obuhvatio dela kasnog srednjeg veka, renesanse i ranog baroka, sagledana kroz istorijski informisanu izvođačku praksu u vrhunskom umetničkom izvođenju.
Festival se završio u nedelju, 1. februara u 20:30, u Narodnom pozorištu u Beogradu, izvođenjem komične jednočinke opere Telefon Đan Karla Menotija. Ovo muzičko veče donelo je duhovit i promišljen spoj operske tradicije i urbane estetike pedesetih godina XX veka, obogaćen uvertirom sastavljenom od aranžmana američkih džez standarda kompozitora jevrejskog porekla. U režiji Ane Bunjak, glavne likove opere dočarali su solisti Aleksandra Jovanović (sopran) i Vuk Zekić (bariton), uz festivalski orkestar koji su činili izvrsni muzičari, na čelu sa džez pijanistom Milovanom Paunovićem, pod dirigentskom palicom Stefana Zekića.
Festival je održan uz nesebičnu podršku Jevrejske opštine Beograd, ambasade Izraela u Beogradu, Bna'i B'rit lože Srbije 676, Kulturnog centra Collegium Hungaricum i dugogodišnjih prijatelja festivala.
Simfonija Alpa - Koncert koji spaja kulture
25. april 2025. Beograd
Atrijum Narodnog muzeja u Beogradu u 20 časova
"U četvrtak, 25. aprila, sala je bila premala da primi sve koji su želeli da prisustvuju ovom monumentalnom događaju – koncertu Sifonija psalma, koji je premašio sva očekivanja i kapacitete. Publika je bila očarana, a među prisutnima su bili brojni predstavnici diplomatskog kora, što je dodatno naglasilo značaj ove večeri.
Program je svečano otvorio direktor Rosi festa, Stefan Zekić, a prisutnima su se obratili i Nj.E. ambasadorka Švajcarske u Srbiji, Anne Lugon-Moulin, kao i direktor Goethe-Instituta u Beogradu, dr Kristof Feldhus. Njihova prisustva i reči podrške dodatno su oplemenili ovo veče i potvrdili međunarodni značaj festivala." Događaju je prisustvovalo više od deset ambasadora (Švajcarska, Moroko, Albanija,Portugalija, Rumunija, Bugarska, Koreja, Francuska, Češka republika, Azerbejdžan) kao i gospođa Milena Mitić (Ministarstvo spoljnih poslova) i gospođa Kornelija Kamencind, zamenica šefa misije, Ambasada Švajcarske.
Osma edicija Rosi Festa
27. januara - 6. febrauara 2025. Beograd
Muzika kao jezik dijaloga i zajedništva
Muzika, kao jedan od najstarijih oblika komunikacije, nadilazeći govorne jezike i vreme, povezuje različite kulture i generacije. Ona nas time i podseća na mogućnost zajedničkog prostora gde se komunikacija i razumevanje ostvaruju na najsuptilnijem nivou. Ovo je ujedno i centralna tema ovogodišnje edicije međunarodnog Rosi festa, koja će nositi naziv Dijalog i zajedništvo. Prateći ovu ideju, svi događaji na programu festivala na različitim nivoima istraživaće ideju dijaloga koji povezuje – između kompozitora i publike, izvođača i slušaoca, tradicije i savremenosti, različitih čula.
Rosi fest - dobitnik nagrade "Muzika klasika" u kategoriji festival godine!
21. 03. 2023. Beograd
U utorak 21. marta u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu, po jedanaesti put održana je dodela godišnjih priznanja revije "Muzika Klasika". Rossi fest proglašen je za najbolji festival u 2022. godini.
Nagrada "Muzika Klasika" ustanovljena je 2010. godine, kada je izašao prvi broj revije "Muzika Klasika". Osmišljena je kao priznanje domaćim umetnicima, festivaliima, izdavačima, kritičarima, muzičkim institucijama i medijima, koji su u okviru kalendarske godine ostavili najznačajniji trag na domaćoj muzičkoj sceni.
Rosi fest
Rosi fest je međunarodni muzički festival inspirisan stvaralaštvom eminentnog evropskog kompozitora, neobične životne priče i stvaralačkog opusa, Salomona Rosija (1570-1650). Imajući u vidu istorijski kontekst u kojem je stvarao, Rosijev opus je jedinstven po sintezi Istoka i Zapada, odnosno kasne renesansne / ranobarokne muzike zapadne Evrope i jevrejskih tradicionalnih i sinagogalnih tekstova. Inspiraciju za festival nalazimo upravo u samoj prirodi Rosijevog dela koja promoviše poštovanje različitosti kulturnog nasleđa, kao i kulturni dijalog putem njihovih neobičnih spojeva na visokom umetničkom nivou, i upravo su to vrednosti koje zastupamo i promovišemo na Rosi festu.
Vizija Rosi Festa je da se kroz kontinuirani i dugoročan razvoj pozicionira na mapi najznačajnijih muzičkih festivala u Evropi, te da sam festival na internacionalnom nivou postane sinonim za negovanje, istraživanje i stvaranje kulturnog dijaloga, ali i jevrejske tradicije u muzici. Naš festival je zamišljen kao inovativan, dinamičan, multikulturalan i po temi jedinstven muzički događaj u Evropi, koji poseduje inspirativnu strast za učenjem u svojoj biti i obezbeđuje potrebnu osnovu za nova umetnička dostignuća, a interkulturalni dijalog, kao okosnica festivala, predstavlja nepresušan izvor za istraživanje klasične muzike, ali i za stvaranje novih muzičkih dela, kao i jednu od osnovnih vrednosti koju neguje evropska zajednica. Imajući u vidu temu, kao i samu strukturu programa festivala, namera organizatora je da da se Rosi fest nađe među budućim liderima beogradskih kulturnih manifestacija.
Portreti i sećanja
Tema Rossi fest konkursa za kompozitore, Portreti i sećanja, odnosi se na sećanja o stradanjima za vreme Drugog svetskog rata, a mladi kompozitori imaju priliku da daju svoj doprinos svetskoj kulturnoj baštini u oblasti očuvanja sećanja na žrtve holokausta, ali i odavanja počasti onima koji su mu se suprotstavili.
Cilj ovog koncepta je da putem angažovanja mladih, talentovanih umetnika najrazličitijih profila i nacionalnosti podignemo svest o neophodnosti promovisanja edukacije, istraživanja, sećanja i govora o holokaustu na najvišem umetničkom nivou, te u ovom segmentu Rosi fest naročito produbljuje jedan od svojih osnovnih ciljeva, a to je razvijanje duha tolerancije, međusobnog uvažavanja i poverenja.
Takođe, nastojimo da tematikom kojom se konkurs, kao i sam festival, bavi, podstaknemo mlade umetnike, ali i publiku festivala, u daljem nastojanju da se bave istraživanjem događaja, literarnih i drugih dela vezanih za tematiku holokausta, dok će njihova umetnička dela koja budu nastala ovom prilikom postati sastavni deo svetske umetničke baštine, ali i repertoara učesnika festivala iz svih zemalja, te će preko proširene programske osnove, umetnici i dalje aktivno nastaviti da čuvaju sećanje na ovaj strašan deo ljudske istorije i nakon završetka festivala. Rosi fest ovakvim načinom delovanja preuzima značajnu ulogu u baštinjenju kulture svesti o holokaustu i stvara novu kulturnu sferu u umetničkoj praksi budućih pokoljenja.
DIREKTOR FESTIVALA
Stefan Zekić
DIRIGENT
Osnivač i direktor Rosi festa. Studirao je dirigovanje i solo pevanje na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, a na istom fakultetu trenutno je na doktorskim studijama operskog dirigovanja. Usavršavao se na seminarima i majstorskim radionicama uglednih dirigenata poput Uroša Lajovica (Austrija), Endrua Perota (Velika Britanija) i Maksa Fraja (Nemačka). Od 2006. godine je šef-dirigent hora Braća Baruh, osnovanog 1879. godine. Osnivač je i umetnički rukovodilac ansambla za ranu muziku Canticum novum i dirigent Jevrejskog kamernog orkestra. Od sezone 2009/10. angažovan je u Narodnom pozorištu u Beogradu gde je debitovao Mocartovom operom Figarova ženidba, a 2014. godine je postao i dirigent Operskog studija sa kojim je premijerno izveo dve Mocartove predstave: Čarobna frula i Bastijen i Bastijena. Kao gost dirigent, ostvario je zapažene koncerte sa mnogim ansamblima, između ostalih: Madrigalski hor FMU, Simfonijski orkestar FMU, vokalni ansambli Oktoih, Marienhain (Nemačka), Musica (Slovenija); zatim, Kraljevski gudači Sv. Đorđa, Jevrejski kamerni orkestar, Simfonijski orkestar Stanislav Binički i Crnogorski simfonijski orkestar. Dobitnik je brojnih priznanja i nagrada na najprestižnijim međunarodnim festivalima horske muzike, kao i posebnog odlikovanja države Izrael za ostvarivanje izuzetnog uspeha u oblasti jevrejske muzike. Među istaknutim umetnicima sa kojima je sarađivao izdvajaju se oskarovac Jiržij Mencel, Džon Ramster, Martin Evans, Olga Makarina, Ištvan Sekelj, Eraldo Salmieri, Klaudija Eder i drugi.
UMETNIČKI ODBOR
Ana Stefanović
MUZIKOLOŠKINJA, PROFESORKA FMU
Redovni je profesor na Fakultetu muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu i istrazivač-saradnik pri francuskom Institutu za muzikološka istraživanja IreMus (Pariz). Magistrirala je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, a doktorat iz muzikologije stekla je na Univerzitetu Pariz IV, Sorbona. Glavne oblasti njenih istraživanja su: barokna opera, solo pesma, odnos između muzike i teksta, kao i pitanja muzičkog stila i stilske analize. Organizatorka je više međunarodnih konferencija iz oblasti muzikologije i muzičke teorije i urednica više kolektivnih monografija i zbornika radova. Autorka je šest tomova Antologije srpske solo pesme (Beograd, UKS, 2008-2014), knjiga: Muzika kao metafora, odnos izmedju muzike i teksta u francuskoj baroknoj operi: od Lilija do Ramoa (Paris, L’Harmattan, 2006) i Temporalnost i narativnost u muzičkoj drami (Beograd, FMU, 2017), kao i velikog broja studija i članaka iz oblasti muzikologije i muzičke teorije, objavljenih u časopisima i
zbornicima radova. Angažovana je na nekoliko nacionalnih i internacionalnih projekata iz oblasti muzikologije.
Branka Cvejić-Mezei
PREDSEDNICA HORA BRAĆA BARUH, DIREKTORKA BEOGRADSKE FILHARMONIJE U PENZIJI
Veći deo svoje muzičke karijere Branka Cvejić-Mezei nalazila na vodećim pozicijama u institucijama kulture u Srbiji. Diplomirala je na Fakultetu muzičke umetnosti na odsecima za klavir i flautu, a na istom fakultetu je završila i magistarske studije. Kao stipendista francuske vlade provela dve godine na usavršavanju u Parizu, gde je na École Normale de Musique de Paris stekla diplomu Licence de concertes. Od 1971. godine bila je zaposlena u Beogradskoj filharmoniji, prvo na mestu solo flautiste (prve flaute), a 1988. godine postala je njen direktor i na toj poziciji ostala dvanaest godina. Nakon filharmonije, gospođa Mezei je bila zamenica upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu (2000–2001), zatim koordinatorka i savetnica za kulturna i humanitarna pitanja u Karić fondaciji (2001–2006).
Ladislav Mezei
VIOLONČELISTA, PROFESOR FMU
Redovni je profesor na Katedri za kamernu muziku Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. Nakon studija u Beogradu, usavršavao se na Muzičkoj Akademiji Ferenc Liszt u Budimpešti. Bogata umetnička biografija gospodina Mezeia uključuje dve sezone na poziciji solo čeliste Sarajevske opere i filharmonije, mesto stalnog člana Beogradske filharmonije i poziciju vođe grupe violončela (1975–2004), zatim solističke nastupe sa Vojvođanskim simfoničarima, Simfonijskim orkestrom RTS i orkestrom Vojske Jugoslavije. Bio je solista i član baroknog ansambla Muzika florida i Akademskog kamernog ansambla Jeunesse musicale. Naročito su zapaženi njegovi nastupi na solo resitalima širom prostora bivše Jugoslavije. Među nastupima gospodina Mezeia ističe se učešće na Milenijumskom gala koncertu u njujorškom Linkoln centru, 1999. godine. Stalni je saradnik u orkestru Camerata Serbica, sa kojim je gostovao u regionu i Evropi, a dugogodišnji je član Pančevačkog gudačkog kvarteta (Arco). Osnivač je Jevrejskog kamernog orkestra sa kojim je ostvario veliki broj koncerta. Poslednjih godina je redovan član više kamernih ansambala koji neguju savremenu muziku. Gudački kvartet TAJJ, čiji je takođe član, postao je 2005. godine prvi kvartet koji je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu stekao magistarsko zvanje.
Kontaktirajte nas
