Konkurs za kompozitore je otvoren. Vidi još.​

 
 
Stefan Zekić

DIRIGENT

Osnivač i direktor Rosi festa. Studirao je dirigovanje i solo pevanje na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, a na istom fakultetu trenutno je na doktorskim studijama operskog dirigovanja. Usavršavao se na seminarima i majstorskim radionicama uglednih dirigenata poput Uroša Lajovica (Austrija), Endrua Perota (Velika Britanija) i Maksa Fraja (Nemačka). Od 2006. godine je šef-dirigent hora Braća Baruh, osnovanog 1879. godine. Osnivač je i umetnički rukovodilac ansambla za ranu muziku Canticum novum i dirigent Jevrejskog kamernog orkestra. Od sezone 2009/10. angažovan je u Narodnom pozorištu u Beogradu gde je debitovao Mocartovom operom Figarova ženidba, a 2014. godine je postao i dirigent Operskog studija sa kojim je premijerno izveo dve Mocartove predstave: Čarobna frula i Bastijen i Bastijena. Kao gost dirigent, ostvario je zapažene koncerte sa mnogim ansamblima, između ostalih: Madrigalski hor FMU, Simfonijski orkestar FMU, vokalni ansambli Oktoih, Marienhain (Nemačka), Musica (Slovenija); zatim, Kraljevski gudači Sv. Đorđa, Jevrejski kamerni orkestar, Simfonijski orkestar Stanislav Binički i Crnogorski simfonijski orkestar. Dobitnik je brojnih priznanja i nagrada na najprestižnijim međunarodnim festivalima horske muzike, kao i posebnog odlikovanja države Izrael za ostvarivanje izuzetnog uspeha u oblasti jevrejske muzike. Među istaknutim umetnicima sa kojima je sarađivao izdvajaju se oskarovac Jiržij Mencel, Džon Ramster, Martin Evans, Olga Makarina, Ištvan Sekelj, Eraldo Salmieri, Klaudija Eder i drugi.

UMETNIČKI ODBOR

Zoran Erić 

KOMPOZITOR, PROFESOR FMU

Redovni je profesor na Katedri za kompoziciju Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu i rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu. Diplomirao je i magistrirao u klasi profesora Stanojla Rajičića, a usavršavao se na Orfovom institutu u Salcburgu i majstorskom kursu V. Lutoslavskog u Grožnjanu. Erićev opus obuhvata dela različitih žanrova koja su pisana za ansamble i soliste. Među značajnija spadaju baleti Banović Strahinja i Jelisaveta, Slovo Siluana za bariton, ženski hor i traku, zatim kompozicije Off, Cartoon, Talea Konzertstück, The Great Red Spot of Jupiter, Abnormalni udarci Dogona, Helium  u  maloj  kutiji, Nisam govorio, Oberon, Šest scena – komentara, Ko je ubio galeba, Sedam pogleda u nebo”..
Posebno mesto u Erićevom stvaralaštvu zauzima i obiman ciklus muzike za pozorište i film, na kojem je sarađivao sa našim najistaknutijim pozorišnom stvaraocima. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja, bio je umetnički direktor i selektor svih značajnijih muzičkih festivala (BEMUS i drugi), a trenutno je predsednik je upravnog odbora organizacije za zaštitu autorskih prava SOKOJ.​

Ana Stefanović

MUZIKOLOŠKINJA, PROFESORKA FMU

Redovni je profesor na Fakultetu muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu i istrazivač-saradnik pri francuskom Institutu za muzikološka istraživanja IreMus (Pariz). Magistrirala je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, a doktorat iz muzikologije stekla je na Univerzitetu Pariz IV, Sorbona. Glavne oblasti njenih istraživanja su: barokna opera, solo pesma, odnos između muzike i teksta, kao i pitanja muzičkog stila i stilske analize. Organizatorka je više međunarodnih konferencija iz oblasti muzikologije i muzičke teorije i urednica više kolektivnih monografija i zbornika radova. Autorka je šest tomova Antologije srpske solo pesme (Beograd, UKS, 2008-2014), knjiga: Muzika kao metafora, odnos izmedju muzike i teksta u francuskoj baroknoj operi: od Lilija do Ramoa (Paris, L’Harmattan, 2006) i Temporalnost i narativnost u muzičkoj drami (Beograd, FMU, 2017), kao i velikog broja studija i članaka iz oblasti muzikologije i muzičke teorije, objavljenih u časopisima i
zbornicima radova. Angažovana je na nekoliko nacionalnih i internacionalnih projekata iz oblasti muzikologije.

Branka Cvejić-Mezei

PREDSEDNICA HORA BRAĆA BARUH, DIREKTORKA BEOGRADSKE FILHARMONIJE U PENZIJI

Veći deo svoje muzičke karijere Branka Cvejić-Mezei nalazila na vodećim pozicijama u institucijama kulture u Srbiji. Diplomirala je na Fakultetu muzičke umetnosti na odsecima za klavir i flautu, a na istom fakultetu je završila i magistarske studije. Kao stipendista francuske vlade provela dve godine na usavršavanju u Parizu, gde je na École Normale de Musique de Paris stekla diplomu Licence de concertes. Od 1971. godine bila je zaposlena u Beogradskoj filharmoniji, prvo na mestu solo flautiste (prve flaute), a 1988. godine postala je njen direktor i na toj poziciji ostala dvanaest godina. Nakon filharmonije, gospođa Mezei je bila zamenica upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu (2000–2001), zatim koordinatorka i savetnica za kulturna i humanitarna pitanja u Karić fondaciji (2001–2006). 

Ladislav Mezei

VIOLONČELISTA​, PROFESOR FMU

Redovni je profesor na Katedri za kamernu muziku Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. Nakon studija u Beogradu, usavršavao se na Muzičkoj Akademiji Ferenc Liszt u Budimpešti. Bogata umetnička biografija gospodina Mezeia uključuje dve sezone na poziciji solo čeliste Sarajevske opere i filharmonije, mesto stalnog člana Beogradske filharmonije i poziciju vođe grupe violončela (1975–2004), zatim solističke nastupe sa Vojvođanskim simfoničarima, Simfonijskim orkestrom RTS i orkestrom Vojske Jugoslavije. Bio je solista i član baroknog ansambla Muzika florida i Akademskog kamernog ansambla Jeunesse musicale. Naročito su zapaženi  njegovi nastupi na solo resitalima širom prostora bivše Jugoslavije. Među nastupima gospodina Mezeia ističe se učešće na Milenijumskom gala koncertu u njujorškom Linkoln centru, 1999. godine. Stalni je saradnik u orkestru Camerata Serbica, sa kojim je gostovao u regionu i Evropi, a dugogodišnji je član Pančevačkog gudačkog kvarteta (Arco). Osnivač je Jevrejskog kamernog orkestra sa kojim je ostvario veliki broj koncerta. Poslednjih godina je redovan član više kamernih ansambala koji neguju savremenu muziku. Gudački kvartet TAJJ, čiji je takođe član, postao je 2005. godine prvi kvartet koji je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu stekao magistarsko zvanje.

Rossi fest je četvorodnevni međunarodni muzički festival inspirisan stvaralaštvom eminentnog evropskog kompozitora, Salomona Rosija (1570-1650), neobične životne priče i stvaralačkog opusa. Imajući u vidu istorijski kontekst u kojem je stvarao, Rosijev opus je jedinstven po sintezi Istoka i Zapada, odnosno kasne renesansne/ranobarokne muzike zapadne Evrope i jevrejskih tradicionalnih i sinagogalnih tekstova. Inspiraciju za naš festival nalazimo upravo u samoj prirodi Rosijevog dela koja promoviše poštovanje različitosti kulturnog nasleđa, kao i kulturni dijalog putem njihovih neobičnih spojeva, a sve to na visokom umetničkom nivou, te istu ideju zastupamo i promovišemo na Rosi festu.

Program festivala usmeren je na promovisanje i kreiranje kulturnog dijaloga u muzici na relaciji jevrejsko-srpsko-evropsko i fokusiran je na istraživanje, izvođenje, promovisanje, kao i na podsticanje stvaranja novih muzičkih dela koja neguju ideju kulturnog dijaloga.

 

Portreti i sećanja

Tema Rossi fest konkursa za kompozitore, Portreti i sećanja, odnosi se na sećanja o stradanjima za vreme Drugog svetskog rata, a mladi kompozitori imaju priliku da daju svoj doprinos svetskoj kulturnoj baštini u oblasti očuvanja sećanja na žrtve holokausta, ali i odavanja počasti onima koji su mu se suprotstavili.

Cilj ovog koncepta je da putem angažovanja mladih, talentovanih umetnika najrazličitijih profila i nacionalnosti podignemo svest o neophodnosti promovisanja edukacije, istraživanja, sećanja i govora o holokaustu na najvišem umetničkom nivou, te u ovom segmentu Rosi fest naročito produbljuje jedan od svojih osnovnih ciljeva, a to je razvijanje duha tolerancije, međusobnog uvažavanja i poverenja.

Takođe, nastojimo da tematikom kojom se konkurs, kao i sam festival, bavi, podstaknemo mlade umetnike, ali i publiku festivala, u daljem nastojanju da se bave istraživanjem događaja, literarnih i drugih dela vezanih za tematiku holokausta, dok će njihova umetnička dela koja budu nastala ovom prilikom postati sastavni deo svetske umetničke baštine, ali i repertoara učesnika festivala iz svih zemalja, te će preko proširene programske osnove, umetnici i dalje aktivno nastaviti da čuvaju sećanje na ovaj strašan deo ljudske istorije i nakon završetka festivala. Rosi fest ovakvim načinom delovanja preuzima značajnu ulogu u baštinjenju kulture svesti o holokaustu i stvara novu kulturnu sferu u umetničkoj praksi budućih pokoljenja.

Vizija Rosi Festa

Vizija Rosi Festa je da se kroz kontinuirani i dugoročan razvoj pozicionira na mapi najznačajnijih muzičkih festivala u Evropi, te da sam festival na internacionalnom nivou postane sinonim za negovanje, istraživanje i stvaranje kulturnog dijaloga, ali i jevrejske tradicije u muzici. Naš festival je zamišljen kao inovativan, dinamičan, multikulturalan i po temi jedinstven muzički događaj u Evropi, koji poseduje inspirativnu strast za učenjem u svojoj biti i obezbeđuje potrebnu osnovu za nova umetnička dostignuća, a interkulturalni dijalog, kao okosnica festivala, predstavlja nepresušan izvor za istraživanje klasične muzike, ali i za stvaranje novih muzičkih dela, kao i jednu od osnovnih vrednosti koju neguje evropska zajednica. Imajući u vidu temu, kao i samu strukturu programa festivala, namera organizatora je da da se Rosi fest nađe među budućim liderima beogradskih kulturnih manifestacija.

DIREKTOR FESTIVALA

 

 

Kontaktirajte nas

Karmen, plakat.jpg

 

© 2020 by Rossi Fest · contact@rossifest.org · Direktor festivala: stefan.zekic@gmail.com · Matični broj: 28236581 · PIB: 110207027