Opera Telefon (Ljubav u troje)
11. maj 2025. Beograd
Jevrejski kulturni centar u 14 časova
U nedelju, 11. maja 2025. godine u 14 časova, u Jevrejskom kulturnom centru „Oneg Šabat” (Jevrejska 16, Beograd), biće izvedena jednočinka Telefon, Đana Karla Menotija – komična opera o ljubavi i tehnologiji, u organizaciji Rosi festa.
Menoti duhovito i sa mnogo muzikalnog šarma osvetljava paradoks savremenog života: kako nas sredstva komunikacije ponekad onemogućavaju da se istinski čujemo. Lusi je neprekidno zauzeta telefonskim razgovorima, dok njen partner Ben pokušava da pronađe pravi trenutak za iskreni razgovor.
Uloge tumače Simonida Miletić (sopran) i Vuk Zekić (bariton), uz obou Ivu Stilinović i Stefana Zekića za klavirom, koji je ujedno i dirigent. Režiju potpisuje Aleksandar Spasić.
Telefon je jedno od najizvođenijih dela Menotija – kompozitora poznatog po pristupačnom jeziku, psihološkoj pronicljivosti i snažnom scenskom izrazu. Delo je duhovito, elegantno i ne prestaje da bude aktuelno – posebno u današnjem vremenu digitalne opterećenosti.
Predstava je realizovana uz podršku Fondacije „Dobar glas”, Eriha Košute (Danubia Group) i Jevrejskog kulturnog centra „Oneg Šabat”. Ulaz je slobodan.
ULOGE
Lusi – Simonida Miletić, sopran
Ben – Vuk Zekić, bariton
oboa – Iva Stilinović
klavir / dirigent: Stefan Zekić
režija: Aleksandar Spasić
O KOMPOZITORU
Đan Karlo Menoti (1911–2007) bio je italijansko-američki kompozitor, libretista i reditelj, jedan od najistaknutijih operskih stvaralaca 20. veka. Školovao se na milanskom konzervatorijumu i prestižnom Kertis institutu za muziku u Filadelfiji. Njegov rad obeležen je spojevima melodijske jasnoće, psihološke dubine i teatra koji komunicira s publikom bez elitizma.
Menoti je bio jedan od retkih kompozitora svog vremena koji je pisao isključivo opere sa originalnim libretima koje je sm komponovao. Među njegovim najpoznatijim delima su 'Amao i noćni posetioci' (prva televizijska opera), 'Konzul', 'Medijum', i naravno – 'Telefon'. Osnovao je i Festival u Spoletu u Italiji i u Sjedinjenim Američkim Državama, želeći da spoji evropsku i američku umetničku scenu.
Menoti je umetnik dijaloga — između žanrova, kultura, jezika i epoha. Njegove opere odišu savremenim temama, iako su komponovane u tonalnom harmonskom jeziku, pristupačnom širokoj publici.
O OPERI
Opera 'Telefon' (1947) je jednočinka za sopran, bariton i klavir (ili orkestar), duhovita i ironična refleksija o ljubavi i tehnologiji. Ben pokušava da zaprosi Lusi, ali ona neprestano razgovara telefonom. Njeni razgovori su površni i beskrajni, a svaki Benov pokušaj da kaže nešto važno – biva prekinut.
Opera je napisana neposredno posle rata, u vreme kada je telefon bio simbol napretka, ali i otuđenja. Menoti koristi ovu naizgled banalnu situaciju da postavi važno pitanje: koliko nas tehnologija povezuje, a koliko udaljava?
Muzika je živahna, elegantna, u stilu neoklasicizma s elementima kabarea. Lusi je brza, razgovorljiva i promenljivog raspoloženja – Menoti to ilustruje dinamičnim koloraturnim pasažima, dok je Benova muzika stabilna, topla i odlučna. Na kraju, kada Ben shvati da ne može da pobedi tehnologiju – koristi je: zove Lusi iz govornice i – zaprosi je telefonom.
Opera je večito savremena. Danas, kada telefoni više nisu vezani za zidove nego za naše ruke, 'Telefon' deluje kao proročanstvo o svetu koji dolazi.
INFORMACIJE
Ulaz slobodan.
Predstava je realizovana zahvaljujući entuzijazmu umetnika i podršci partnerskih organizacija. Hvala što nas podržavate svojom pažnjom.
Simonida Miletic, sopran
Simonida Miletić rođena je u Beogradu, gde je završila Srednju muzičku školu “Stanković” u klasi profesorke Olivere Grujić. Posle dvogodišnjih studija na Muzičkoj akademiji u Beogradu u klasi prof. R. Smiljanić, nastavila je školovanje u Firenci na Konzervatorijumu “Luigi Cherubini”.
Diplomirala je opersko pevanje 1996. godine u klasi profesorke Kate Lafferty. Na istom konzervatorijumu 2007. godine magistrirala je na odseku za kamernu vokalnu muziku u klasi profesora Leonarda de Lisija. U junu 2011. godine stekla je i master diplomu iz operskog pevanja u klasi profesora Đanija Fabrinija.
Još kao učenica srednje muzičke škole učestvovala je u Svetskom omladinskom horu (1989), gde je predstavljala tadašnju Jugoslaviju kao jedna od 12 izabranih pevača.
Tokom školovanja pohađala je brojne master kurseve: Letnju muzičku akademiju “Mozarteum” u Salcburgu u klasi Galine Višnjavske, kurseve u Firenci kod Margherite Rinaldi, u Milanu pri Baroknoj muzičkoj školi kod Claudine Ancerment, kao i Letnji operski studio u Orvijetu kod profesorke Gabrijele Ravaci.
U organizaciji udruženja Amici della Musica iz Firence, usavršavala se i kod profesora Julije Hamari (operski studio), Irvina Gejdža (kamerna muzika) i Džil Feldman (barokno pevanje).
Na takmičenju kamerne vokalne muzike “Seghizzi”, kao finalistkinja, osvojila je nagradu za najbolju interpretaciju francuske solo pesme. Na takmičenju “Dino Caravita” u Raveni osvojila je treću nagradu u kategoriji kamerne muzike, a treću nagradu dobila je i na takmičenju “Castello della Maggione” u Sijeni u kategoriji operskog pevanja. Na takmičenju “Spazio Musica” u Orvijetu izabrana je za ulogu Fani u Rosinijevoj operi La Cambiale di Matrimonio, koja je izvedena na letnjem festivalu u tom gradu.
Dobitnica je medalje “Francesco Tamagno” za koncert održan u sali “Liceo Musicale” u gradu Vareze.
Nastupala je na operskom festivalu u San Điminjanu u operama Telefon i Suzanina tajna, delima kompozitora Đan Karla Menotija i Ermanea Volfa Ferarija. Umetničku karijeru nastavila je nastupima na festivalima širom Italije, sa repertoarom koji obuhvata baroknu muziku, Liederabend recitale i operske arije. U Beogradu je više puta nastupila na koncertima organizovanim od strane Italijanskog kulturnog centra i Centra za muziku na Kolarcu.
Uloge koje je tumačila u Italiji uključuju: Suzana, Čerubino, Marcelina, Despina, Zerlina, Fani, Violeta, Đilda, Adina, Dona Ana, Muzeta i Mikaela. Sarađivala je sa dirigentima: Pjero Beluđi, Marko Balderi, Đorđo Projeti, Fabio Maestri, Alan Frejles, Đorđo Kajzer, Gracija Rosi i Enjo Klari. U Firenci je održala recital uz pratnju maestra Gonelija u svim prestižnim koncertnim salama, gde je izvela i program srpskih solo pesama i dela slovenskih kompozitora. U martu 2011. godine pevala je u Firenci na proslavi 150 godina od ujedinjenja Italije.
U Milanu je imala recital u “Casa Verdi”, domu koji je Verdi sagradio za umetnike u penziji i gde se i danas održavaju koncerti velikana operske scene. U Veneciji je nastupala na “Lido di Venezia” tokom dodele nagrada za filmsko stvaralaštvo, uz klavirsku pratnju austrijskog pijaniste Franza Mosera.
Trenutno je profesor muzike u Firenci i profesor pevanja na letnjim akademijama u Bristolu i Llandoveriju (Vels).
