Koncert Portreti i sećanja 2019

Atrijum Narodnog muzeja

27. januar 2019.

U punoj Sali Atrijum Narodnog muzeja u Beogradu, 27. januara, na Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta u okrviru Rosi fest-a održan je koncert Portreti i sećanja. Ovaj koncert predstavlja veoma značajan segment Rosi fest-a, a ujedno je i jedini deo programa koji se kontinuirano ponavlja u okviru svih edicija festivala. Koncertu je prethodio istoimeni konkurs za mlade kompozitore, koji nastoji da ohrabri razvoj savremenog muzičkog stvaralaštva, kao i da mladim kompozitorima pruži priliku da predstave svoje delo i kreativnost. Konkurs prati ideju interkulturnog dijaloga, koji je primetan i u delima Salomona Rosija i ima za cilj da održi visok umetnički nivo.

Dela kompozitora se odnose na temu Portreti i sećanja, posvećenu sećanju na nemile događaje tokom Drugog svetskog rata, koji uključuju odavanje pošte žrtvama, pojedincima i kolektivima, ali i hrabrim i pravičnim delima. Tematski okviri konkursa, kao i samog festivala, podstaći će mlade umetnike u daljem nastojanju da se bave istraživanjem događaja, literarnih i drugih dela u vezi s temom holokausta, a njihova umetnička dela koja budu nastala ovom prilikom postaće sastavni deo repertoara učesnika festivala iz svih zemalja. Stoga će umetnici preko proširene programske osnove aktivno nastaviti da čuvaju sećanje na ovaj strašan deo ljudske istorije i nakon završetka festivala. S tim u vezi Rossi fest preuzima značajnu ulogu u baštinjenju kulture svesti o Holokaustu i stvara novu, veoma značajnu, kulturnu sferu u umetničkoj praksi budućih pokoljenja.

Ove godine stigle su prijave iz preko dvadeset zemalja širom sveta, sa skoro pedeset kompozicija, a Umetnički odbor festivala odabrao je pet kompozicija, sledećih autora: Bena Luna (UK), Brahe Bdil (Izrael),  Gaja Ben-Tova (Izrael), Nine Perović (Crna Gora) i Lazara Đorđevića (Srbija). Pored hora Braća Baruh i Jevrejskog kamernog orkestra, na koncertu su se predstavili i Sinagogalni ansambl iz Berlina (Nemačka), kamerni muzičari okupljeni u različtim instrumentalnim sastavima i vokalni solisti. Koncertom su dirigovali Regina Jantian (Nemačka), Stefan Zekić i Đorđe Perović.

1/4
Ars Sonora - RTB 28. januar 2019
00:00 / 00:00

Nina Perović

Nina Perović je završila osnovne i specijalističke studije kompozicije na Muzičkoj akademiji na Cetinju u klasi profesora Žarka Mirkovića. Uporedo je studirala klavir: diplomirala je u klasi profesora Aleksandra Serdara, a specijalističke studije je završila u klasi profesora Vladimira Bočkarjova. Zahvaljujući stipendiji Basileus nastavila je studije kompozicije na Muzičkoj akademiji u Ljubljani, u klasi profesora Uroša Rojka, gdje je stekla diplomu Master. Doktorske studije kompozicije je završila u klasi profesora Srđana Hofmana na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Usavršavala se na brojnim kursevima uinostranstvu kod renomiranih internacionalnih kompozitora kao što su Klaus Lang, Piter Ablinger, Georg Fridrih Has, Beat Furer, Dmitrij Kourliandski, Vinko Globokar, Najdžel Osborn i drugi. Radno je angažovana na Muzičkoj akademiji na Cetinju kao saradnik u nastavi i gostujući predavač na predmetu Analiza muzičkog djela.

Svjedoci

(za naratora, zenski vokal i klavir)

“Tekstualnu osnovu kompozicije Svjedoci čine dva različita, tematski udaljena teksta. Prvi, po čijem poglavlju iz knjige Hane Arendt, Ajhman u Jerusalimu, delo nosi naslov, sastoji se iz svedočenja Petera Bamma, nemačkog vojnog lekara koji je služio na ruskom frontu. Kako autorka knjige kaže, ovo je  "jedan od malobrojnih subjektivno iskrenih ratnih memoara objavljenih u Njemačkoj”. Ovaj tekst iznosi narator, a tekstualnu osnovu denice ženskog vokala čini pesma Mirka Banjevića, Nad sobom nevječnim. U ovoj pesmi Banjević se bavi esencijalno-egzistencijalnim pitanjima čoveka, te neminovnosti ljudske nemoći, stradanja i prolaznosti. Muzički materijal sistematski je organizovan prema izgledu klavijature i odnosa crnih i bijelih dirki.  Svedenost i jednostavnost muzičkog materijala (u pogledu primjene uskog klavirskog registra, jednoličnog melodijskog toka denice soprana, jednostavnosti harmonske strukture i dr.), te značenje i odnos dva teksta pozivaju slučaoca na unutrašnje i lično sagledavanje ove problematike i etičkih vrednosti individue i društva tog vremena, kao i vremena u kome živimo danas.”

Braha Bdil

Kompozitorka i pijanistkinja, rođena je 1988. godine, diplomirala je muzičko obrazovanje na koledžu Levinski i magistrirala muzičko obrazovanje i kompoziciju na Jerusalimskoj akademiji za muziku i ples, u klasi profesora Andree Hajdua, o.b.m. i profesora Haima Permonta. Braha je osvojila prve nagrade na takmičenjima i konkursima: Volf Durmashkin (Nemačka), “Yardena Alotin” u okviru Univerziteta Bar-Ilan (Izrael) i Međunarodnom takmičenju za horsko komponovanje nazvanu po A. D. Kastalskom (Moskva, Rusija). Njen repertoar uključuje orkestarsku, kamernu, vokalnu i elektronsku muziku, kao i muziku za ples i pozorište. Njene kompozicije su izvođene širom sveta, u gradovima i zemljama kao što su: Peking, Hong Kong, Bavarska, Sankt-Peterburg, Seratov-Rusija, Kanada i druge. Bracha Bdil je član Saveza izraelskih kompozitora i njeni radovi se često izvode na izraelskoj koncertnoj sceni iradiju. Od sezone 2018/9 Braha se nalazi na poziciji umetničkog direktora i šefa dirigenta ženskog orkestra "Zmora" iz Jerusalima.


Hayom

(za baritona i hornu)
Hayom je solističko meditativno delo koje se u celosti izvodi iza scene u mračnoj prostoriji. Solo bariton zatvorenih usta izvodi pentatonski ukrašene melodijske linije koje imitiraju antičko pevanje `genesis`, dok se kasnije priključuje horna koja imitira tenorsku liniju nalik ehu i kreira dijalog sa njim. Bariton, potom, peva poetski tekst koji se izgovara za Roš Hašanu (...) a kompozicija završava zvukom horne, koji ima konotaciju duvanja u šofar - jevrejski simbol tog posebnog dana, Roš Hašana (prvog dana jevrejske Nove godine), dana kada je čovek stvoren i biće mu suđeno za njegove postupke."

Gaj Ben Tov

Gaj Ben-Tov je kompozitor-izvođač i video umetnik, rođen je u Izraelu, a trenutno živi i studira u Austriji. Sukob između apsolutne moći koja se daje umetniku (kompozitoru / reditelju) i potrebe saradnika (izvođača / glumaca) da ostvare umetničku viziju, trenutno je osnovni element u njegovom estetskom i moralnom pristupu umetničkom radu. Istražujući širu definiciju odnosa između izvođača i kompozitora, 2018. godine je osnovao "Nezahvalne ambasadore", duet kompozitora i izvođača  sa Mathildom Vendramin. Trenutno završava master studije na odseku za komponovanje i pozorišnu muziku na Univerzitetu umetnosti u Gracu, u klasi prof. Beata Furera i Bernharda Langa, a tokom raznovrsnih radionica, festivala i drugih muzičkih aktivnosti imao je priliku da uči od Marka Andree, Mateom Šlomovicom, Dimitrom Tripani, Jennifer Valše, Klausom Langom, Hanesom Seidlom, Rebekom Saunders, Milicom Đorđević i Markom Blauvom. Njegova dela su izvođena na brojnim festivalima u Izraelu, Turskoj, Nemačkoj, Austriji, Grčkoj i Italiji.


Liebe Luise!

(za glas, klasičnu gitaru, klarinet, klavir, violončelo i kontrabas)
"Tekstovi iskorišćeni u delu preuzeti su iz pisma koje je mojoj prabaki napisao prijatelj Nemac ubrzo nakon Drugog svetskog rata, u kojem govori o poslednjim danima njenih roditelja u koncentracionom logoru, pre nego što su ubijeni. U ovom delu pokušala sam da, kroz veoma ograničenu upotrebu instrumenata, predstavim uspomene kao nepouzdane i prošlost kao sliku koja bledi jer prošlost može biti upamćena na različite načine i ne postoji jedna mololitna i objektivna perspektiva. U pitanju je prvi stav većeg projekta na kojem trenutno radim, ali takođe može biti izvođeno i kao samostalno delo."

Ben Lun

Njegova muzika je opisivana kao "evokativna", "drugačija", "opuštajuća", "sofisticirana i opsesivna” odnosno "proizvodi veličanstvenu buku" i "ruši monotoniju". Poznat je i kao“kompozitor muzike života“. Ben Lunn je Makemski kompozitor koji je studirao na Kraljevskom velškom fakultetu muzičke i dramske umetnosti, u klasi Pitera Rejnoldsa, kao i na Litvanskoj akademiji za muziku i teatar, sa Marijusom Baranauskasom, a takođe je učio i kod Param Vira. Od završetka master studija  živi u Glazgovu i bavi se dirigovanjem, muzikologijom, predavanjem i komponovanjem. Njegova dela  izvođenai su na mnogim vodećim međunarodnim festivalima, a imao je privilegiju da radi sa mnogobrojnim vodećim međunarodnim ansamblima i solistima. Trenutno je angažovan kao saradnik u Drake Music, a oktobru je imenovan za umjetničkog direktora ansambla Hebrides. Ben Lun je takođe uvršten u britansku muzičku kolekciju British Discovery Arts Online kao istaknuti umetnik, koji objavljuje kuća Oriana Productions.


T-4

(za violinu, violončelo, alt trombon, detekciju pokreta i elektroniku)
"T-4 predstavlja referencu na nacistički program eutanazije u kojem se sa ljudima sa posebnim potrebama eksperimentisalo, bili su sterilizovani i ubijani, samo zbog toga što su `defektni`. Delo neprekidno pravi referencu na imena nekih od onih koji su izgubljeni i pravi paralelu izmedju njih i ljudi sa posebnim potrebma koji su ubijani kao rezultat mera štendnje britanske vlade. Ovo delo ukratko postavlja pitanje da li smo naučili lekciju iz prošlosti ili ponavljamo iste strašne greške?"

Lazar Djordjevic

Lazar Đorđević rođen je 1992. godine u Kragujevcu. 2010. godine upisuje osnovne akademske studije kompozicije na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, u klasi mr Zorana Erića, redovnog profesora. Trenutno je student završne godine doktorskih akademskih studija. Lazar Đorđević se usavršavao u inostranstvu pohađajući kompozitorske radionice koje su vodili kompozitori Peter Ablinger, Vinko Globokar, Stephen McNeff, Sidney Corbett, Johannes Kretz, Yann Robin... Kompozicije Lazara Đorđevića izvođene su više puta u zemlji i inostranstvu. Pored vlastitih kompozicija izvedene su i mnoge Đorđevićeve orkestracije kompozicija drugih autora kao i dela iz oblasti primenjene muzike. Za kompoziciju  Jednom sam negde čuo... za klarinet, harmoniku i gudački kvartet (2016) dobio je internacionalnu nagradu za najbolju kompoziciju na konkursu „Nova srpska muzika za harmoniku“ na Internacionalnom festivalu harmonike „Eufonija“. Nosilac je i nagrade iz fonda „Stevan Hristić“ za 2015. godinu i nagrade iz fonda „Josip Slavenski“ za 2017. godinu. Autor je prvog srpskog koncerta za harmoniku i orkestar premijerno izvedenog 2017. godine u Novom Sadu. Lazar Đorđević trenutno je zaposlen kao asistent na katedri za muzičku teoriju Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu.

IV razgledince iz 1994

(za naratora i kamerni ansambl)

Inspiracija za nastanak dela bio je autorov prvi susret sa Borskom beležnicom Mikloša Radnotija. Ovaj „neprekidni lirski izveštaj o stradanju i suočavanju sa stradanjem“, kako u predgovoru kaže Aleksandar Tišma, doživljava kulminaciju u četiri razglednice iz 1944. godine. Kompozicija IV razglednice iz 1944. napisana je za recitatora i kamerni ansambl koji čine flauta, klarinet, bas klarinet, klavir, violina, viola i kontrabas. Poetika dela plod je dugogodišnjeg istraživanja na polju boje i tembra, odnosno autorovog stalnog traganja za novim izražajnim sredstvima. Forma dela je prokomponovana, oslikavajući kroz četiri odseka svaku od četiri Radnotijeve razglednice. Kao lajtmotiv dela javlja se Radnotijeva pesma koja nije deo razglednica, ali je na autora ostavila snažan utisak.

Oratorijum “Fuga smrti”, Ane Segal u izvodjenju Sinagogalnog ansambla iz Berlina

Fuga smrti

za solo baritona, hor i orkestar

Poznata izraelska kompozitorka bogatog iskustva, Ana Segal, ostvarila je saradnju sa brojnim muzičkim ansamblima i pojedincima, među kojima su se našli i Berlinski simfonijski orkestar i značajni izraelski dirigent Lior Šambadal. Autorka komponuje muziku za orkestar, hor, različite kamerne ansamble i solo instrumente, kao i muziku za film i muziku za decu. Jedno od njenih najskorije pisanih dela stavlja fokus na Holokaust jer je želela da napravi nešto važno što će u umetničkoj formi svetu reći više o ovoj tragediji. Igrom slučaja prijatelj joj je skrenuo pažnju na poeziju Paula Celana i zamisao je bila kompletna. Pesma u narativnoj formi prati perspektivu progonjenih Jevreja i počinje veoma upečatljivom slikom “crno mleko...” - belo mleko u Celanovoj poeziji postaje crno, simbolizujući svet koji se okreće bolu i užasu, a opsesivno ponavljanje ovih stihova postaje jedino što je ostalo kada su kapaciteti za razmišljanje izgubljeni u mraku. Celanova pesma nema srećan kraj, što i ne može imati u toj situaciji, tako da je autorka odlučila da uzme stih iz jedne druge poznate Celanove pesme, “Tenebrae”, za kraj svoje kompozicije. U poslednjim stihovima Jevreji se uspinju u “raj” i nalaze se pored Gospoda. Kako se čini da je u pitanju simbolički kraj, poslednji deo kompozicije zvuči u duru, kao simbol nade i praštanja. Kada je završila delo, Ana Segal izvela ga je svojoj baki, Fridi, koja je preživela Holokaust i nije mogla da ga odsluša do kraja, očiju punih suza. Premijerno izvođenje ovog dela na festivalu “Luis Levandovski” autorka je posvetila upravo svojoj baki.​ Ovo izuzetno delo na drugoj ediciji Rosi festa, izvešće Sinagogalni ansambl iz Berlina, na čelu sa dirigenticom Reginom Jentien.

Please reload

Sinagogalni ansambl iz Berlina

Sinagogalni ansambl Berlin (Nemačka) čini osam do dvanaest pevača koji pevaju u različitim berlinskim operskim horovima ili rade kao solisti - slobodni umetnici. Ovaj ansambl je jedini ansambl na svetu koji izvodi liturgiju Luisa Levandovskog svakog petka uveče, na jutro Šabata i tokom svih jevrejskih praznika. Na svojim koncertima sa Sinagogalnim ansamblom Berlin, kantor Isak Šefer svetu predstavlja ovu jedinstvenu jevrejsko-nemačku tradiciju, sa kompozicijama i drugih velikih kompozitora XIX veka, kao što su Salomon Sulcer i Samuel Naumburg, ali i kompozitora XX veka, kao što su Kurt Vajk, Moris Ravel, Ben Stajnberg, Meir Finkelstajn i drugi. Ovaj ansambl poznat je i van svog matičnog grada i ima česte nastupe u Poljskoj, Engleskoj i Nemačkoj.

 

Direktorka Sinagogalnog ansambla Berlin, Regina Jentian, već sa dvanaest godina zainteresovala se za muziku za orgulje. Sa petnaest godina otpočela je svoje obrazovanje kao oganista i horski dirigent, a potom je u Jerusalimu i Berlinu studirala komparativnu muzikologiju i jevrejske studije. I sama je mnogo godina pevala u horu sinagoge, gde je dobila svoj umetnički impuls kroz rad sa kantorom Estrongo Nagamom, a od 1998. godine je organista i horski dirigent (choirmaster) sinagoge Pecalosištrase u Berlinu - Šarlotenburg. Jentianova je naročito ponosna na njen projekat - Luis Levandovski festival, čiji je umetnički direktor od 2011. godine, a na kojem učestvuju sinagogalni horvi iz celog sveta, izvodeći u muzičkoj tradiciji Luisa Levandovskog program iz oblasti evropske i američke muzičke sinagogalne muzike XIX i XX veka ili jevrejske pesme Istočne Evrope i Izraela.

Jevrejski kamerni orkestar

Jevrejski kamerni orkestar osnovao je 2012. godine violončeista Ladislav Mezei, u saradnji sa B'nei B'rit ložom Srbije, a članovi orkestra su profesionalni muzičari jevrejskog porekla i njihovih prijatelji. Primarni cilj orkestra predstavljanje muzike jevrejskih kompozitora, kao i drugih kompozitora čija su dela inspirisana jevrejskim temama, a interpretacija orkestra povezana je sa tradicijom, kulturom i istorijom jevrejske zajednice u Srbiji.

Hor Braća Baruh

Hor Braća Baruh iz Beograda, osnovan je 1879. godine kao Srpsko jevrejsko pevačko društvo, a istraživači tvrde da je reč o najstarijem jevrejskom horu na svetu. Promenio je naziv 1952. godine u sadašnji, u spomen na trojicu braće iz poznate jevrejske porodice Baruh iz Beograda, stradale u pogromima početkom Drugog svetskog rata. Tokom svog dugogodišnjeg rada, hor je priredio veliki broj koncerata u svim značajnim muzičkim centrima Jugoslavije, dok su inostrana gostovanja ostvarena širom zemalja sveta, od Evrope i Azije do koncerata u Karnegi Holu u Njujorku, 1978. godine. Hor Braća Baruh redovan je učesnik svih najvažnijih festivala klasične muzike (BEMUS, BELEF, Mokranjčevi dani u Negotinu, JHS u Nišu i dr.), odakle redovno donosi niz nagrada i priznanja za svoj rad. Neke od najznačajnijih ličnosti iz istorije naše umetničke muzike bile su na čelu hora Braća Baruh, među njima su: S. S. Mokranjac, J. Marinković, S. Hristić, B. Babić, B. Pašćan, A. Vujić i drugi. Hor Braća Baruh je dva puta odlikovan od strane Predsedništva države, za svoj doprinos kulturnoj afirmaciji zemlje, a u proteklih pet godina hor je osvojio niz značajnih nagrada: Za izuzetne uspehe koje je hor ostvario u poslednjih nekoliko godina zaslužni su, dirigent hora, Stefan Zekić i predsednik hora, Branka Cvejić Mezei.

Please reload

Mina Gligorić, sopran

Mina Gligorić rođena je 1993. godine u Šapcu. Osnovne i master studije  solo pevanja završila je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu  u klasi prof. Katarine Jovanović sa najvišom ocenom. Proglašena je za najboljeg studenta  u akademskoj 2014/2015. godini.  Višestruki je dobitnik nagrada na takmičenjima Nikola Cvejić, Srpska solo pesma, laureat na takmičenju Lazar Jovanović. Pored mnogih koncerata koje je organizovao Fakultet, ističe se učešće na Dunav festu, Rosi festu,  a kao uspešnog studenta je nagrađuju Centar lepih umetnosti Guarnerius  i Narodna biblioteka  Srbije. U oblasti barokne muzike  usavršavala se sa prof. Erihom Trakslerom sa Univerziteta umetnosti u Beču, sa Evelin Tab, a u okviru Barokne austrijske akademije sa Kristijanom Hilcom, Robertom Mameli i Marinom Bartoli.  Na ovom kursu postaje stipendista za 2017. godinu. Izabrana je da bude polaznik majstorske radionice Vladimira Redkina, soliste Baljšoj teatra, i Dejvida Gaulenda, umetničkog direktora programa za mlade u  Royal Opera House.  Trenutno je polaznik Operskog studija Narodnog pozorišta, honorarni saradnik pozorišta Madlenianum  i Duško Radović. 

Vuk Zekić, bariton

Diplomirao je na odseku za solo pevanje na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u Klasi profesora Nikole Kitanovskog. Od 2001. godine angažovan je kao stalni solista hora Braća Baruh sa kojim redovno nastupa na svim značajnim koncertima, festivalima i takmičenjima u zemlji i inostranstvu (Italija, Slovenija, Austrija, Mađarska, Švajcarska, Španija...). Kao solista je učestvovao i u snimanju dva CD-a za hor Braća Baruh izvodeći dela srpskih, jevrejskih i svetski poznatih autora. Po završetku studija pevanja dobio je nagradu Fakulteta muzičke umetnosti za najperspektivnijeg mladog pevača sa najvišom prosečnom ocenom u svojoj generaciji. Pored brojnih nagrada koje je osvojio tokom školovanja, dobitnik je i specijalne nagrade na Međunarodnom takmičenju operskih pevača Citta' di Alcamo (Italija, 2008. godine) koju mu je dodelio žiri u sastavu Richard Bonynge, Joan Sutherland, Lella Cuberli. U okviru operskog studija Narodnog pozorišta tumačio je uloge Marčela (Boemi) i Enrika (Lučija od Lamermura), kao i u praizvedbi Pučinijeve opere Il Tabarro, u  ulozi Mikelea. Od 2010. godine je solista u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Simonida Rodić, flauta

Simonida Rodić je završila doktorske akademske studije (2015), specijalizaciju (2010) i diplomirala (2009) na studijskom programu za flautu na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Ljubiše Jovanovića. Master studije i specijalizaciju za instrument Pikola završila je u Norveškoj na Univerzitetu u Stavangeru, u klasi profesora Vidara Austvika. Dobitnica je mnogih stipendija i nagrada na festivalima, republičkim i međunarodnim takmičenjima. Redovno nastupa kao solista i kamerni muzičar u zemlji i inostranstvu. 

Nikola Ðurica, klarinet

Kada je kao petogodišnjak, prvi put čuo i video klarinet, rekao je: "Hoću to da sviram!” U periodu od 2003-2006 uzima 14 specijanlih nagrada (100 od 100 poena) I 9 prvih nagrada. U Septembru 2006 sa svojih nepunih 15 godina odlazi u Ameriku gde nastavlja srednju skolu u prestiznoj (Interlochen Arts Academy- Michigan USA) Nikola je bio vukovac, nastavio je svoje studije sa Pr. Franklin Cohen na “Cleveland Institute of Music” u Klivlendu/Ohio. Od leta 2012 Nikola postaje profesor na Internacionalom Festivalu Kamerne muzike u Pragu po imenu AMEROPA, Sa svojom 21 godinom Nikola diplomira sa cistim desetkama i nastavlja svoj put dalje u Japan. Po njegovom povratku u Beograd on je oformio Duo Gitarinet sa kolegom gitaristom – Mirkom Dimitrijevic. Gitarinet je pobednik na RTS emisiji “Najbolji Orkestar Srbije”. Od Novembra 2016, Nikola postaje kljucni deo Jazz Improvising Orkestra pod imenom “Stegreif” – Berlin Nemacka. Kao lider duvacke sekcije u ovom kamernom orkestru Nikola je svirao desetine koncertnih turneja u 2017 i 2018 godini.

Nikola Ulemek, bas klarinet

​Nikola Ulemek rođen je u Beogradu 1989. god. Osnovnu muzičku školu , OMŠ “Stanislav Binički” , završio je u klasi prof. Nenada Ivanovića, srednju školu , SMŠ “Davorin Jenko“ u klasi prof. Ljubiše Jovanovića, a osnovne i master studijezavrsio je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu kodprof. Ante Grgina, sa prosekom od 10.00 . Pohađao je master klasove Ljubiše Jovanoviće, Jan JakubaBokuna, Dr. Stephanie Zelnick, Ante Grgina, Aleksandra Tasica, Pol Majera, Bruno Di Girolamo-a, Milan Reriche, Mate Bekavca, Jonatan Cohler-a i Rocco Parisi-a. Od 2010 do 2018. godine radio kao profesor klarineta u muzičkoj školi „Vatroslav Lisinski“,a po pozivu nastupa kao bas klarinetista u Simfonijskom orkestru RTS-a i Beogradskoj Filharmoniji. Artist je firme Heni Semer Paris. U julu 2013. godine je učestvovao na festivalu „ClarinetFest“ u Asiziju (Italija) , a u decembru 2014. na 4tom Evropskom Klarinetskom Kongresu u Katovicama (Poljska).

Katarina Popović, horna

Katarina Popović je rođena u Beogradu 1989. godine. Počela je da uči hornu u Muzičkoj školi ,,Stanković’’, gde je takođe završila nižu muzičku školu za klavir i solo pevanje, pa i srednju školu na odseku teorije muzike. 2010. ona diplomira hornu u klasi profesora Miloša Đorđevića i polaže prijemni na Univerzitetu Muzičke Umetnosti u Beogradu, gde je u klasu prima prof.Milan Radić, kod koga završava osnovne akademske studije 2014. godine. iste godine upisuje master studije kod prof. Milana Radića. Katarina je svirala u brojnim orkestarima i redovno pohađa stručne seminare. ​U Narodnom pozorištu u Beogradu od 2010., radi kao honorarni član u orkestru. Pozvana je i kao gost u Banjalučku Filharmoniju od 2011.; bila je stalan honorarni član simfonijskog orkestra radio televizije Srbije od 2012. – 2017.;  Sa svojim bras kvintetom osvojila je Laureat na festivalu kamerne muzike u Pančevu. 

Mina Mendelson, koncertmajstor

MINA MENDELSON je rođena u Beogradu. Doktorirala umetničke studije violine na FMU u Beogradu, u klasi red. prof. Fern Rašković. Usavršavala se kod profesora: David Takeno, Sabinne Grollmus, Stephan Baratdue, Sreten Krstić i Mateja Marinković. Gostovala je u brojnim gradovima Srbije i inostranstva (Kina, Turska, Holandija, Velika
Britanija, Francuska, Nemačka, Mađarska, Bugarska, Hrvatska, Crna Gora, Makedonija). Kao solista sarađivala je sa Niškim simfonijskim orkestrom, BGO Dušan Skovran, Kamernim ansamblom Mokranjac, Gudačima Svetog Đorđa, Jevrejskim kamernim orkestrom, Orkestrom Univerziteta u Zhuhaiu (Kina) i sa dirigentima: Nelson Leong, dr Suzana Kostić, dr Milena Injac, Stefan Zekić, Vesna Šouc i Obrad Nedeljković. Na Fakultetu umetnosti u Nišu zaposlena je od 2003. godine i trenutno je vanredni profesor violine na Katedri za gudačke instrumente. 

Nemanja Marjanović, viola

Nemanja Marjanovic je rodjen 1976. godine u Beogradu. Doplomirao je i Magistrirao na fakultetu Muzicke Umetnosti u Beogradu, u klasi Prof. Dejana Mladjenovica, a trenutno je student Doktorskih studija na Univerzitetu Umetnosti u Beogradu. Postdiplomske studije je zavrsio i u Madridu, na visokoj skoli za muziku Kraljica Sofia (Escuela Superior de Musica Reina Sofia), u klasi renomiranog svetskog solo violiste, Gerard Caussea (Zerar Kosea), u cijoj klasi je Magistrirao kao student generacije na katedri, i primio licno diplomu od NJenog Kraljevskog Visocanstva Rrine Sofie. Trenutno deluje kao Docent na Fakultetu Muzicke Umetnosti u Beogradu, i na Akademiji Umjetnosti u Banja Luci,na katedri za gudacke instrumente na odseku viola.

Ladislav Mezei, violončelo

Ladislav Mezei je redovni profesor na Katedri za kamernu muziku Fakulteta muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, na kojem je završio diplomske  i poslediplomske studije, nakon čega se dodatno usavršavao na Muzičkoj Akademiji Ferenc Liszt, u Budimpešti. Bogata umetnička biografija gospodina Mezei uključuje dve sezone na poziciji solo čeliste Sarajevske opere i filharmonije, mesto stalnog člana Beogradske filharmonije i poziciju vođe grupe violončela (1975–2004), solističke nastupe sa Vojvođanskim simfoničarima, Simfonijskim orkestrom RTS i orkestrom Vojske Jugoslavije, kao i poziciju soliste i člana baroknog ansambla Muzika florida i Akademskog kamernog ansambla Jeunesse musicale, dok su naročito zapaženi i njegovi nastupi na solo resitalima širom prostora bivše Jugoslavije. Osnivač je Jevrejskog kamernog orkestra sa kojim je ostvario veliki broj koncerta.

Miladin Stojković, kontrabas

Osnovne i master studije zavrsio je na Fakultetu muzicke umetnosti u kalsi profesora Nebojse Ignjatovica. Saradjivao je sa kamernim orkestrom Orfej, Camerata Serbica, Camerata Pancevo, ansamblom Beogradski barok, Simfonijskim orkestrom  RTS. Od 2013. godine predaje kontrabas u muzickoj skoli Dr Vojislav Vuckovic

Igor Dražević, klavir

Igor Dražević (1989) je završio osnovne i master studije je klavira u klasi prof. Dubravke Jovičić. Trenutno je na završnoj godini doktorskih studija na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, odsek klavir, u klasi prof. Aleksandra Šandorova. Usavršavao se kod istaknutih profesora klavira: Svetlane Bogino, Vladimira Ugarkova, Aleksandra Serdara, Nevene Popović, Jokut Mihajlović, Arbo Valdme, Aleksandre Romanić, Natalije Trul i Siavuša Gadžijeva. Dobitnik je brojnih nagrada na domaćim i međunarodnim takmičenjima. Kao solista i kamerni muzičar radi na promovisanju u očuvanju muzičkog stvaralaštva domaćih autora širom Srbije i u inostranstvu. Učestvovao je na festivalima savremene muzike kao što su ,,ReConstruction” (2017), ,,KoMA” (2017, 2018), Rostrum+ (2018.)

Milana Benedek, gitara

Započinje muzičko obrazovanje u muzičkoj školi  “Vatroslav Lisinski” u klasi prof. Gorana Popovića. Srednju muzičku školu završava u klasi prof. Aleksandra Hadži-Đorđevića. Školovanje nastavlja na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi prof. Vere Ogrizović gde završava i master studije.  Trenutno radi kao profesor gitare u muzičkoj školi „Vatroslav Lisinski“.

Please reload