Opera Telefon
31. januar 2026. Beograd
Narodno pozorište u Beogradu, scena Raša Plaović, u 20:30 časova
Kao završetak ovogodišnjeg programa, Rosi fest priređuje jedinstveno muzičko veče u Narodnom pozorištu u Beogradu posvećeno izvođenju komične jednočine opere Telefon Đan Karla Menotija. Ova opera, kroz suptilan spoj humora i dramaturške inventivnosti, tematizuje svet moderne komunikacije pedesetih godina, osvetljavajući kontraste između tehnoloških inovacija i ljudske svakodnevice.
Izvođenje je obogaćeno posebno osmišljenom uvertirom, koja predstavlja kolaž aranžmana američkih džez standarda kompozitora jevrejskog porekla iz sredine 20. veka, sa jasnim uticajem Geršvina, Koplanda i njihovih savremenika. Uvertira, sa muzičkog stanovišta, funkcioniše ne samo kao uvodna dramaturška komponenta, već i kao refleksija urbane kulturne atmosfere pedesetih godina koju karakteriše stil američkog džeza tog perioda.
Ansambl, sastavljen od solista i manjeg orkestarskog sastava, interpretira delo kroz pažljivo oblikovane fraze, jasno razlučujući klasične operske elemente od džez aranžmana i improvizacija. Ovakva interpretacija omogućava publici da sagleda povezanost formalne strukture opere i stilskih karakteristika američkog džeza, u kontekstu festivala koji afirmiše interkulturalne i interdisciplinarne pristupe muzici.
Veče u Narodnom pozorištu u Beogradu pruža jedinstvenu priliku za doživljaj spajanja muzičke tradicije, humora i urbane estetike pedesetih godina, čime se obeležava završetak Rosi festa na originalan i promišljen način.
Izvođači
Lusi – Aleksandra Jovanović, sopran
Ben – Vuk Zekić, bariton
Režija: Ana Bunjak
Dirigent: Stefan Zekić
Jazz trio:
Milovan Paunović, klavir
Branko Marković, klarinet
Luka Jovičić, bubanj
Ana Popović, flauta
Iva Stilinski, oboa
Mihailo Samoran, klarinet
Ana Ðorđević Merle, fagot
Nenad Ninković, truba
Mirko Marić, horna
Dušica Blaženović, violina
Milica Radivojević, violina
Mirko Crnojević, viola
Jasmina Vrbanić, violončelo
Boban Stošić, kontrabas
Ivan Marjanović, perkusije
Nada Matijević, klavir
O KOMPOZITORU
Đan Karlo Menoti (1911–2007) bio je italijansko-američki kompozitor, libretista i reditelj, jedan od najistaknutijih operskih stvaralaca 20. veka. Školovao se na milanskom konzervatorijumu i prestižnom Kertis institutu za muziku u Filadelfiji. Njegov rad obeležen je spojevima melodijske jasnoće, psihološke dubine i teatra koji komunicira s publikom bez elitizma.
Menoti je bio jedan od retkih kompozitora svog vremena koji je pisao isključivo opere sa originalnim libretima koje je sm komponovao. Među njegovim najpoznatijim delima su Amao i noćni posetioci (prva televizijska opera), Konzul, Medijum, i naravno – Telefon. Osnovao je i Festival u Spoletu u Italiji i u Sjedinjenim Američkim Državama, želeći da spoji evropsku i američku umetničku scenu.
Menoti je umetnik dijaloga — između žanrova, kultura, jezika i epoha. Njegove opere odišu savremenim temama, iako su komponovane u tonalnom harmonskom jeziku, pristupačnom širokoj publici.
Reč reditelja
Komična opera Telefon Đana Karla Menotija nastaje u trenutku velikog preokreta nakon Drugog svetskog rata, kada se činilo da je budućnost obećanje koje samo treba dohvatiti. Ova postavka radnju pomera tek nekoliko godina, u rane pedesete, kada optimizam, vera u napredak i američki san postaju dominantni i opipljivi u svakodnevnom životu.
Njujork zaista postaje the place to be — grad mogućnosti, multikulturalnosti, brzine, novih identiteta. Popularna kultura doživljava ekspanziju, džez ulazi u mejnstrim, barovi su puni, bioskopi slave holivudske urbane mitove. Takva ideja o životu se hrani slikom uspeha, ali i potrebom da se bude viđen, da se pripada, da se bude deo novog sveta.
Telefon, simbol progresa, masovno ulazi u domove više srednje klase, noseći sa sobom stalno iščekivanje i imperativ dostupnosti. Komunikacija i tok informacija se menjaju zauvek. Podnaslov Novi puls grada govori upravo o fokusu na taj duh novog vremena kojem se mora pripadati po svaku cenu, ali se još ne zna kako.
Menoti s preciznim humorom hvata momenat u kojem tehnologija počinje da upravlja pažnjom i preuzima primat nad neposrednom komunikacijom. Komički efekat, međutim, ne nastaje usled slepe predaje likova modernoj matrici, već zahvaljujući neočekivanim rešenjima do kojih dolaze u procesu prilagođavanja novonastalim okolnostima.
Ova predstava ne odgovara na pitanje Ko je pobedio – čovek ili mašina?, ona preispituje našu spremnost na preuzimanje kontrole u tom susretu.
Ana Bunjak
INFORMACIJE
Karte se mogu kupiti na blagajni Narodnog pozorišta radnim danima i subotom od 11 do 15 časova i od 17 do početka predstave ili onajln prodajom putem linka.
