Portreti i sećanja predstavljaju jedan od osnovnih programskih celina Rosi festa. Koncert koji se održava 27. januara, obeležavajući Svetski dan sećanja na žrtve holokausta, rezultat je Konkursa za kompozitore koji je osnovan sa prvom edicijom festivala. Tokom prethodnih godina sa zadovoljstvom smo pratili prijave mladih kompozitora iz celog sveta, koji su na različite načine pristupili ovoj temi. 

Za program Rosi festa 2022, odlukom Umetničkog saveta festivala, odabrana su dela sedam kompozitora iz pet zemalja. U pitanju su: Oto Vanke (Češka), Horhe Andres (SAD), Karmel Kuriel (Izrael), Marko Karanfilovski (Srbija), Gil Dori (Izrael), Česni Palmer (Južnoafrička Republika) i Pavel Nesit (Češka).

Više o svojim delima kompozitori će nam reći u kratkim video-predstavljanjima koji će prethoditi izvođenju njihovih kompozicija.

Ove godine programu za mlade kompozitore priključila se i muzikološkinja, Bojana Radovanović, čiji će se intervjui sa kompozitorima, odabranim na Konkursu uskoro naći na sajtu festivala.

Autori/ke će probama svojih kompozicija većinom prisustvovati uživo putem interneta, dok će koncert Portreti i sećanja biti prikazan online, na YouTube kanalu festivala, 27. januara.

 

Obaveštenje: S obzirom na trenutnu situaciju sa Kovidom19, dela Marka Karanfilovskog, Otoa Vankea i Gila Dorija biće izvedena naknadno, drugog datuma, koji ćemo objaviti u najskorjem roku. Dela Karmel Kuriel, Horhea Andresa, Česnija Palmera i Pavela Nesita biće izvedena prema originalnom rasporedu festivala, 27. januara u 20h, na Jutjub kanalu festivala.

Program:

Marko Karanfilovski: Usiljeni marš

Oto Vanke: Putevi… senke

Horhe Andreas Baljesteros: Prvo su došli...

Karmel Kuriel: Postoji li išta tužnije od voza

Gil Dori: Mojom smrću... II

Česni Palmer: U prostorima i vremenu, i dalje se sećam

Pavel Nesit: 1396 za alt saksofon, mali bubanj i činele

Izvođači:

Radan Jovanović, dirigent 
Mina Mendelson, violina 
Jelena Španović, flauta
Mihajlo Samoran, klarinet 
Aleksandar Radulović, udaraljke 
Ivan Marjanović, udaraljke
Marko Bogdanovic, klavir 
Marina Popović, viola

Ladislav Mezei, violončelo

Jasmina Vrbanić, violončelo
Boban Stošić, kontrabas
Nikola Macura, saksofon
Predrag Nedeljković, bas klarinet
Vuk Zekić, bariton 
Evgenija Jeremić, sopran

Tatiana Ivković, recitatorka

Fotografija i video produkcija:

Tamara Stojanović

Dejan Đurašinović

Staniša Stojanović

Snimanje zvuka i audio produkcija:

Marko Perić

 
 
 
Marko Karanfilovski: Usiljeni marš
 
marko-karanfilovski.webp

Kompozicija Usiljeni marš pisana je na tekst istoimene pesme mađarskog pesnika jevrejskog porekla Mikloša Radnotija. Pesnik je deo drugog svetskog rada proveo u borskom rudniku, koji je u to vreme služio kao radni logor. Tokom tog prinudnog rada, Radnoti je pisao pesme koje su pronađene u džepu njegovih pantalona nakon ekshumacije i kasnije objavljene pod pod naslovom Borske Beležnice. Poeziju Radnotija i priču o Radnotiju uopšteno, doživljavam veoma blisko s obzirom na to da sam Boranin.

 

Sastav: klarinet, klavir, doboš, bariton i violončelo


Marko Karanfilovski je rođen u Boru 1994. godine. Osnovne studije kompozicije završava 2017, a master studije 2019. godine u klasi Tatjane Milošević Mijanović, na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Pohađao je majstorske kurseve kod Ive Medeka, Dimitrisa Andrikopulosa, Jinama Lifa i drugih. Kompozicije su mu izvođene u Srbiji, Bosni i Hercegovini i SAD-u na brojnim koncertima i festivalima. Osim savremenom klasičnom muzikom, bavi se i pisanjem muzike za kratke filmove, pozorišne predstave i reklame.

Oto Vanke: Putevi… senke
otto-wanke.webp

Moje delo za kamerni ansambl, Putevi… senke, bazirano je na odabranim frazama iz dnevnika Antonjine Žabinjske, Ljudi i životinje (objavljenog 1968. godine) i Čistilišta (iz Božanstvene komedije), Dantea Aligijerija, iz ranog XIV veka. Ovi kontrastni izvori spojeni su u tekstualni kolaž, koji pokazuje povezujuće linije između dve različite priče iz različitih vremena, kao i između Danteovog mističnog i stvarnog sveta Žabinjske. 

 

Sastav: flauta, bas klarinet, vibrafon, klavir, sopran, violina, violončelo;


Oto Vanke je svoje studije muzike otpočeo studijama džez kompozicije u Pragu, a zatim i klasične, filmske i elektroakustičke kompozicije u Beču, sa profesorima: Karhajncom Eslom, Iris ter Šiphorst i Vofgangom Libhartom. Skorije je počeo da se elektroakustičkom muzikom bavi i kao izvođač - kako kao solista, tako i u saradnji sa drugim muzičarima. Zaposlen je kao asistent na Odseku za etnomuzikologiju Univerziteta za muziku u Beču od 2018. godine, a iste godine je otpočeo i doktorske studije.

Horhe Andreas Baljesteros: Prvo su došli...
 
jorge-andres-ballestros.webp

Prvo su došli... predstavlja mračnu meditaticiju na čuvenu pesmu Martina Nimolera, koja se bavi kukavištvom mnogih pripadnika nemačkog društva tokom uzdizanja nacista, koje je vodilo do holokausta. Ansambl pokušava da zadrži jedinstvo, ali malo po malo instrumenti zaziru jedan od drugog pod pretnjom teksture. Jednom po jednom, oduzet je glas sa svakim stihom pesme, dok ne preostane samo tišina. 

 

Sastav: flauta,klarinet, violina, viola, violončelo;


Horhe Andres Baljesteros je kompozitor i govornik koji trenutno dela iz Bostona. Muzički jezik ovog polistiliste kao centar imaju jezik klasične muzike, ali takođe uključuju i paletu drugih muzičkih pravac. Često dobija narudžbine za projekte i originalna dela koja su angažovana u pitanjima sa kojima se sreće zajednica. Pisao je za sastave kao što su Simfonijski orkestar Čatanoge i Okestar udružeja Mocart. Osnovne studije muzike završio je na Unvierzitetu Harvard, gde je studirao kod Čajom Černovin, Edgarom Barozom i Trevorom Bačom.

 
Karmel Kuriel: Postoji li išta tužnije od voza
 
Carmel-Curiel.webp

Primo Levi je jedan od heroja kulture i jevrejskoj istoriji holokausta, a u svojim napisima bavi ljudskim kvalitetima koje on pripisuje čoveku, a koji su mu oduzeti tokom holokausta. U pesmi Ponedeljak on poredi tugu postojanju voza i onu postojanja konja sa postojanjem čoveka, odnosno ovim neskladnim poređenjem ukazuje na njegovo lišavanje čovečnosti. U ovom delu referišem na prelaz sa mehanike ka humanosti, koji postoji u pesmi - od metala i ritmičnog voza, preko konja koji hoda brzinom koja mu je diktirana, do čoveka koji je shvaćen kao onaj sa slobodom izbora. Takođe sam referisala i na ritmički proces u pesmi - od brzog voza koji ne staje, do statične, usamljene osobe, koja ne vidi poentu da ide napred.

 

Sastav: flauta, klarinet, violina, violončelo;

Karmel Kuriel (1998) je kompozitorka i violinistkinja iz Izraela. Studentkinja je Jerusalimske Muzičke akademije, kod profesora Junama Lifa. Dobitnica je školarine za isuzetnost Fondacije Šaret za studije kompozicije. Dobitnica je prve nagrade na Izraelskom takmičenju kompozitora i na takmičenju za kompozitore Mark Kopitman, dok je drugu nagradu osvojila na takmičenju za mlade kompozitore, Klon.  Njena dela su izvodili: NJih+jorška filharmonija, kvareti I.C.S i Mivos, ansambli Lineraire i Meitar i drugi.

 

 

 
Gil Dori: mojom smrću... II
 
gil-dori.webp

Mojom smrću… II je samostalni stav iz dela koje predstavlja kreativnu kulminaciju mog doktorskog istraživanja o predstavama holokausta u muzici. Stav sadrži dve pesme Julije Kolčinski -  Zaostavština i Daleko od Babin Jar - koje odražavaju lične priče i oslanjaju se na generalni narativ žrtava holokausta. Delo se bavi kulturom sećanja na holokaust između tradicije i inovacije, prošlosti i budućnosti, istrebljenja i uskrsnuća.

 

Sastav: violina, recitator, elektronika uživo;

 

Interesovanja Gila Dorija obuhvataju elektronsku muziku, grafičku notaciju, proporcionalne procedure i jevrejsku muziku. Pored njegovog umetničkog rada, Gil je i suosnivač Asocijacije EYeHarp, združenog startapa u Barseloni, koji razvija pristupačne digitalne instrumente. Takođe predaje online kompjutersku muziku i dizajn zvuka na Univerzitetu Ben-Gurion i Alkademskom koledžu Sapir, u Izraelu. Titula doktora muzičke umetnosti dobio je na Državnom univerzitetu Arizone.

Česni Palmer: U prostorima i vremenu, i dalje se sećam
 
chesney-palmer.webp

Delo U prostorima i vremenu, i dalje se sećam pisano je za konkurs Portreti i sećanja 2022, a zasnovano je na Šest pravednika iz Aušvica. Ono ima za cilj da doprinese sećanju na ove divne ljude koji su tražili način da očuvaju život u svojim zajednicama. Naracija provocira moćne slike užasnog vremena koje svet neće skoro zaboraviti. Očuvanjem sećanja na ovu hrabru nekolicinu živim, nadajmo se da će nas istorija naučiti kako da budemo bolji.

 

Sastav: klarinet, violina, violončelo, kontrabas, perkusije: zvona, vibrafon, glokenšpil; 

 

Česni Palmer je pijanista, klarinetista i mladi kompozitor iz Južne Afrike, sa izrazenim interesovanjem za teorije apstrakcije i veze između vizuelne apstraktne umetnosti i muzike. Kao sinesteta, on koristi multi-asocijativna iskustva da na ličan način istražuje apstraktnu umetnost - naglašavajući teksture, oblike i zvuke u muzici. Trenutno je na doktorskim studijama, pod mentorstvom Lukaša Ligetija.

 
Pavel Nesit: 1396 za alt saksofon, mali bubanj i činele
 
pavel-nesit.webp

Kompozicijom 1396 sam želeo da odam počast žrtvama pogroma Roma. Inspiraciju za ovo delo sam našao, između ostalog, pri poseti spomenika koncentracionog logora Hodonjin, blizu Kunštata, pri kojoj sam otkrio jeziva svedočanstva ljudske patnje, koja su fundamentalno uticala na moju kompoziciju. Naslov kompozicije predstavlja broj zatvorenika u Hodonjinu, a ritam malog bubnja za cilj ima evokaciju stereotipnih udara prinudnog rada. 

 

Sastav: alt saksofon, malii bubanj, činele;


 

Pavel Nesit je rođen 1997. u Ostravi, gde je na Konzervatorijumu studirao kompoziciju kod Milana Bačoreka i Mihaila Janošika. Trenutno je student četvrte godine kompozicije na Praškom konzervatorijumu, kod Slavomira Horinka. U svom akturelnomm radu, Nesit preferira da radi sa ograničenim kompozicionim materijalnom, te mu je fokus usmeren ka unapređenju čistote njegovog kompozitorskog jezika. Auror je kompozicija za različite ansamble (solo, horska, kamerna i orkestarska dela), kao i muzike za pozorište i film.

Jevrejski kamerni orkestar
jevrejski kamerni.jpg

Jevrejski kamerni orkestar osnovao je 2012. godine violončeista Ladislav Mezei, u saradnji sa B'nei B'rit ložom Srbije, a članovi orkestra su profesionalni muzičari jevrejskog porekla i njihovih prijatelji. Primarni cilj orkestra predstavljanje muzike jevrejskih kompozitora, kao i drugih kompozitora čija su dela inspirisana jevrejskim temama, a interpretacija orkestra povezana je sa tradicijom, kulturom i istorijom jevrejske zajednice u Srbiji.