Koncert: Portreti i sećanja

27. januar, sreda

YouTube premijera, 19h

 
 

Portreti i sećanja predstavljaju jedan od osnovnih programskih celina Rosi festa. Koncert koji se održava 27. januara, obeležavajući Svetski dan sećanja na žrtve holokausta, rezultat je Konkursa za kompozitore koji smo osnovali pre četiri godine. Tokom prethodnih godina sa zadovoljstvom smo pratili prijave mladih kompozitora iz celog sveta, koji su na različite načine pristupili temi holokausta. 

Za program Rosi festa 2021 odabrana su dela sedam kompozitora iz šest zemalja, od kojih su tri dela zasnovana na Krvavoj bajci, Desanke Maksimović - jednoj od pesama na koje smo želeli da skrenemo pažnju u ovoj ediciji. Više o svojim delima kompozitori su nam rekli u kratkim video-predstavljanjima.

S obzirom na trenutne epidemiološke mere, autori/ke će probama svojih kompozicija većinom prisustvovati uživo putem interneta, dok će koncert Portreti i sećanja biti prikazan online, na YouTube kanalu festivala. Jednoglasnom odlukom žirija, specijalne nagrade dodeljene su Lazaru Đorđeviću za kompoziciju 21 oktobar i Brahi Bdil za kompoziciju Smrt moga oca.


 

Program:

Džonatan Domingo (Filipini) – Daleka sećanja (Svetska premijera)

Rose Hall (UK) – Krvava bajka (Svetska premijera)

Evgenija Koževnikova (Rusija) – Još uvek ima nade (Svetska premijera)

Adrian Mocanu – (Ukraina) – Bili smo ništa, i jesmo, i to ćemo ostati

Tamara Knežević (Srbija) – Krvava bajka (Svetska premijera)

Lazar Djordjevic (Srbija) - 21. Oktobar (Svetska premijera)

Braha Bdil (Izrael) - Smrt moga oca

 
 
 

Dirigent: Radan Jovanović

 

Izvođači:

Mina Gligorić, sopran

Ana Radovanović, mecosopran

Vuk Zekić, bariton

Jelena Španović, flauta

Marija Lazić, oboa

Mihailo Samoran, klarinet

Dušan Petrović, fagot

Vanja Šćepanović, klavir

Prve violine:

Mina Mendelson, koncert majstor

Vesna Janses, 

Ivana Zavišić

Violeta Ćirić 

Druge violine:

Vojin Aleksić

Ljuba Trujanović

Milica Andrijašević

Viole:

Miljana Stamenić

Teodora Radosavljević

Violončela:

Ladislav Mezei, umetnički direktor Jevrejskog kamernog orkestra

Jasmina Vrbanić

Boban Stošić, kontrabas

Perkusije:

Aleksandar Radulović

Snimanje i obrada zvuka:

Marko Perić

Autor video materijala:

Matija Novaković

 
 
Džonatan Domingo (Filipini) - Daleka sećanja
 
Headshot_JDomingo_Rossi-Fest-2021_edited

Delo Daleka sećanja zasnovano je na poemi Krvava bajka, Desanke Maksimović, i bavi se idejom sećanja. Ovo delo predstavlja moj pokušaj da izrazim suštinu pesme kreiranjem različitih zvučnih pejzaža koji evociraju određenu sliku ili emociju vezanu za poetski tekst. Stihovi su predstavljeni kroz upotrebu različitih vokalnih tehnika kao što su šprehštime (sprechstimme)/pevanje, govoreni tekst, šapat različite jačine itd. (takođe da bi se pokazao tehnički virtuozitet soliste). Oslonac dela nalazi se u jedinstvenoj ponavljajućoj strofi pesme, predstavljenoj u tri različita muzička odlomka, bez taktnih  oznaka. Unutrašnje strofe su poput dijaloga između vokalnog soliste i instrumentalista. Čitav komad je inspirisan kretanjem zvončića na vetru i poput uspomena - bledi.. a zatim nestaje. 


Kompozitor i dirigent Džonatan Domingo diplomirao je kompoziciju na Koledžu za muziku Univerziteta na Filipinima. Njegovi zapaženi uspesi uključuju nagrade na Konkursu za mlade kompozitore azijske kompozitorske lige, Singapurskom međunarodnom takmičenju za horske kompozicije, kao i poziciju finaliste na Međunarodnom takmičenju za kompozitore Antonjin Dvoržak i Međunarodnom kompozitorskom forumu i takmičenju. Trenutno je angažovan na projektima za klavir solo i monumentalno horsko delo.

Rouz Hol (UK) – Krvava bajka
 
 
Rose-M-Hall-33_edited.jpg

Želela sam da istražim zajedničku žalost, ali i da proslavim nevinost i dobrotu ove dece. Odabrala sam mali ansambl toplog zvuka zarad intimnosti, koristeći se potresnom i sablasnom tonskom bojom drvenih duvačkih instrumenata. Istraživala sam temu svakodnevice, i to kako je ovo bio jedan sasvim običan dan za ovu decu koristeći se motivima otkucaja sata i tematskim ponavljanjem. Vrhunac ovog dela nije trenutak smrti, već nada u njihovu budućnost i iščekivanje onoga što će biti izgubljeno za ovu generaciju. 

 

Rouz Hol je nagrađivana britanska kompozitorka koja svojim delima stavlja fokus na narative koji preispituju predrasude kroz operu i savremeni muzički teatar. Njene kompozicije izvođene su širom sveta, a među naročito zapažena dela spadaju:  Moja senka (drugonagrađena na konkursu Nagrada Volf Durmaškin 2018), opera Mrtve jednake (realizovana 2019. godine u saradnji sa Britanskom vojskom) i Mudrost kamena (2020), digitalna mikro-opera za platformu OperaVision, koju je pogledalo preko 7000 gledalaca.

Evgenija Koževnikova (Rusija) – Još uvek ima nade
 
Kozhevnikova_Evgeniya-2_edited.jpg

Još uvek ima nade predstavlja muzičku refleksiju nakon posete digitalnoj kolekciji vebsajtu Jad Vašema, Svetskog centra sećanja na holokaust. Tekst obuhvata kratke fraze iz poslednjih pisama koje su napisale žrtve holokausta (prevedenih na engleski jezik), a sada su deo arhiva Jad Vašema. Kompozitorkina želja je da šest miliona Jevreja ubijeno od strane Nacista nikada ne bude zaboravljeno.

 

Džejn K (Evgenija Koževnikova), Fulbrajtov stipendista, je kompozitorka, pijanista i predavač. Njena dela su izvođena na regionalnim,  nacionalnim i internacionalnim muzičkim događajima. Radila je kao kompozitor i izvođač u pozorištu, izvođač originalne muzike sa svojim džez ansamblom i predavač klavira.

Džejn je završila master studije kompozicije na Univerzitetu Zapadni Mičigen. Trenutno na istom univerzitetu završava svoj drugi master na odseku za džez izvođaštvo.

 
Adrijan Makanu – (Ukrajina) - Bili smo ništa, i jesmo, i to ćemo ostati
 
adrian-mocanu-photo-scaled_edited.jpg

Ovo delo predstavlja pokušaj da se nađu dodirne tačke poezije Paula Celana i muzičkog nasleđa Franca Šuberta. Na Celanov život je značajno uticala patnja izazvana holokaustom, što se odrazilo i na njegovu poeziju.

Oslanjajući se na odlomke iz Celanove poeme Psalm, delo takođe evocira i Śubertovog Verglaša iz ciklusa Zimsko putovanje - pesme koja se može posmatrati i kao apoteoza očaja u Šubertovom čuvenom ciklusu pesama, što je povezano sa tragičnim temama Celanovih stihova.

Adrijan Makanu studirao je kompoziciju na državnoj Akademiji P. Čajkovski u Ukrajini, a u 2019. godini započeo postdiplomske studije elektroakustičke kompozicije u Madridu, u Španiji. Bio je pobednik 38. međunarodnog takmičenja Frederik Mompou, a osvojio je drugu nagradu na četvrtom međunarodnom takmičenju za kompozitore GMCL/Jorge Peixinho u Lisabonu. Njegova dela su izvođena u Ukrajini, Poljskoj, Rusiji, Estoniji, Češkoj, Austriji, Španiji, Portugaliji, Italiji, Meksiku, Brazilu i SAD.

 

 

 
Lazar Djordjevic (Srbija) - 21. Oktobar
 
IMG_20201108_144455_326_edited.jpg

Kompozicija 21. oktobar rezultat je dugogišnjih planova da svu jezu i strahotu streljanja nevinog stanovništva Kragujevca, uključujući i više stotina đaka kragujevačkih škola, koje se dogodilo 21. oktobra 1941. godine, pretočim u jedno muzičko delo. Delo je zasnovano na pesmi Krvava bajka Desanke Maksimović. Forma dela je prokomponovana i uglavnom prati formu teksta. Početak kompozicije simboliše poslednji školski čas pre nego što su đaci sa svojim profesorima odvedeni na streljanje. Završni deo kompozicije u okviru koga bariton, ali i ostali članovi ansambla izgovaraju oproštajne poruke streljanih kragujevčana predstavlja kulminaciju morbidnosti ovog događaja.


Lazar Đorđević rođen je 1992. godine u Kragujevcu. Kompozicije Lazara Đorđevića izvođene su više puta u zemlji i inostranstvu. Učestvovao je na mnogim festivalima kao što su Tribina kompozitora, Rosi fest, Koma, Festum...  Za kompoziciju J.ednom sam negde čuo... za klarinet, harmoniku i gudački kvartet (2016) dobio je internacionalnu nagradu za najbolju kompoziciju na konkursu Nova srpska muzika za harmoniku na festivalu harmonike Eufonija. Nosilac je i nagrade iz fonda Stevan Hristić za 2015. godinu i nagrade iz fonda Josip Slavenski za 2017. godinu.  Trenutno je zaposlen kao asistent na katedri za kompoziciju Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu.

Tamara Knežević (Srbija) – Krvava bajka
 
Tamara-Knezevic-fotografija_edited.jpg

Delo je organizovano tako da se kroz smenu različitih zvučnih predstava prođe kroz niz pomešanih emocija koje vode do završne Aleluje; igra i dečaštvo prikazani su kroz zvižduke, pucketanja prstima, tapšanja, a prekidani su marševskim ritmom doboša, jecajima i težinom teksta koji se jedva izgovara. Šapati, vrisci, drhteći glas majke koja žali za izgubljenim detetom, vode do belkanta i sve jasnije melodije, Aleluje kompozicije - molitve za male anđele koji će ostati večni heroji.

Tamara Kneževic je diplomirani master kompozitor. Svoje umetničko obrazovanje stekla je u klasi profesora Miroslava Štatkića na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde je trenutno student završne godine doktorskih studija. Kao stipendista doktorant angažovana je na projektu Identiteti srpske muzike od lokalnih do globalnih okvira: tradicije, promene, izazovi, Muzikološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu.

 
Braha Bdil (Izrael) - Smrt moga oca
 
Bracha%20Bdil._edited.jpg

Smrt moga oca predstavlja neo-barokni lament baziran na rečim Pnine Avni. Ova kompozicija je posvećena profesoru Aleksandru Tamiru (Volkovkom), koji je preživeo holokaust i kao jedanaestogodišnji dečak u getu Vilnjusa, iskomponovao melodiju za pesmu o masakru u nacističkom logoru Ponar, koja je postala jedan od simbola holokausta. 


 

Braha je kompozitorka, dirigent i pijanistkinja sa master diplomom iz muzičke edukacije i kompozicije Akademije muzike i plesa u Jerusalimu. Nagrađena je ACUM nagradom za 2019-2020 u Izraelu, osvojila je prvu nagradu na međunarodnom takmičenju kompozitora Wolf Durmashkin u Nemačkoj 2018, kao i prvu nagradu na takmičenju kompozitora Yardena Alotin na univerzitetu Bar-Ilan u Izraelu 2016. godine. Njen repertoar uključuje orkestarsku, kamernu, vokalnu i elektronsku muziku, kao i muziku za ples i pozorište.

Jevrejski kamerni orkestar
jevrejski kamerni.jpg

Jevrejski kamerni orkestar osnovao je 2012. godine violončeista Ladislav Mezei, u saradnji sa B'nei B'rit ložom Srbije, a članovi orkestra su profesionalni muzičari jevrejskog porekla i njihovih prijatelji. Primarni cilj orkestra predstavljanje muzike jevrejskih kompozitora, kao i drugih kompozitora čija su dela inspirisana jevrejskim temama, a interpretacija orkestra povezana je sa tradicijom, kulturom i istorijom jevrejske zajednice u Srbiji.